На основу одредбе IV.A.3. члан 10. Устава Федерације Босне и Херцеговине Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине на сједници одржаној 11. септембра 2007. године, те на сједници одржаној 7. децембра 2007. године на којој су утврђене Измјене и допуне Пословника Представничког дома, донио је

П О С Л О В Н И К

ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA ПAРЛAМЕНТA*

  ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И  ХЕРЦЕГОВИНЕ

 

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Пословником Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Пословник Представничког дома) утврђују се: права и дужности посланика и клубова посланика политичких странака заступљених у Представничком дому Парламента Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Представнички дом); јавност рада Представничког дома; организација и начин рада Представничког дома; програмирање и усклађивање рада Представничког дома; акти Представничког дома; однос Представничког дома и предсједника Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: предсједник Федерације) и два потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: потпредсједници Федерације); остваривање права и дужности Представничког дома према премијеру Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: премијер) и Влади Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Влада Федерације), федералним министарствима и другим органима Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Федерација); однос Представничког дома према политичким странкама у Федерацији; остваривање права и дужности Представничког дома према омбудсменима; сарадња са Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд Федерације); остваривање права и дужности Представничког дома према другим органима у Федерацији; сарадња са Домом народа Парламента Федерације (у даљем тексту: Дом народа); сарадња са скупштинама кантона и градским и општинским властима; интерпарламентарна сарадња; употреба језика и писма; давање свечане изјаве; истицање грба Федерације и заставе Федерације у службеним просторијама Представничког дома и рад Представничког дома за вријеме ратног или ванредног стања.

Пословником Представничког дома уређују се односи и сарадња Представничког дома са Парламентарном скупштином Босне и Херцеговине и другим органима Босне и Херцеговине, као и остала питања од значаја за рад Представничког дома.

Члан 2.

Представнички дом се организује и ради по Уставу Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Устав Федерације), закону и одредбама овог пословника.

Члан 3.

Aко неко питање организације и рада Представничког дома није уређено овим пословником, уређује се закључком Представничког дома.

Закључак из претходног става примјењује се даном доношења ако закључком није другачије одређено.

Члан 4.

Представнички дом ради у сједницама.

Сједнице Представничког дома обиљежавају се редним бројевима у оквиру изборног мандата.

Члан 5.

Представнички дом сазива се први пут најкасније 20 дана након објављивања резултата гласања.

Сазивање прве сједнице врши предсједавајући претходног сазива и предсједава сједницом до избора новог предсједавајућег Представничког дома.

Уколико предсједавајући из претходног сазива није у могућности сазвати сједницу Представничког дома сједницу ће сазвати најстарији посланик новог сазива Представничког дома.

Члан 6.

Представнички дом има право на печат Представничког дома и на друге печате,  у складу са Уставом Федерације и законом.

II. ОСТВAРИВAЊЕ ПРAВA И ДУЖНОСТИ ПОСЛAНИКA

Члан 7.

Представнички дом се састоји од 98 посланика, који се бирају демократским путем на непосредним изборима, тајним гласањем, на територији цијеле Федерације, у складу са Уставом Федерације и Изборним законом Босне и Херцеговине.

Члан 8.

Мандат посланика у Представничком дому је четири године, уколико Представнички дом не буде распуштен, у складу са Уставом Федерације.

Члан 9.

Посланик има право и дужност да присуствује сједници Представничког дома и сједницама  радних тијела Представничког дома чији је члан и да учествује у њиховом раду и одлучивању.

У остваривању својих функција посланик може да учествује и у раду радних тијела  у којима није члан, без права одлучивања.

У стварању услова за остваривање овог права посланик се благовремено обавјештава о сједницама и на његов захтјев достављају му се одговарајући материјали. 

Посланик је дужан извршавати задатке које му, у оквиру свог дјелокруга, повјери Представнички дом или радно тијело чији је члан.

Члан 10.

Посланик који је спријечен да присуствује сједници Представничког дома или  сједници радног  тијела Представничког дома, или из одређеног разлога треба у току рада да напусти сједницу, дужан је о томе да благовремено обавијести предсједавајућег Представничког дома, односно предсједника одговарајућег радног тијела и изнесе разлоге због којих одсуствује.

Члан 11.

У остваривању својих функција у Представничком дому  посланик има право и дужност да, у оквиру права и дужности Представничког дома, покреће иницијативе за доношење и измјену Устава Федерације, закона и других прописа и општих  аката Представничког дома, да покреће расправу о извршавању ових аката, као и питања спровођења политике, да поставља посланичка питања у оквиру дјелокруга Представничког дома и покреће иницијативе од интереса за народе и грађане и политичке странке чије интересе непосредно изражава у Представничком дому.

Члан 12.

Посланик може тражити да се у Представничком дому одложи одлучивање о одређеном питању које сматра изузетно значајним, а о коме се у расправи изразе супротни ставови у односу на став његовог клуба.

Члан 13.

Посланик има право да буде редовно и благовремено обавијештен о раду Представничког дома, Дома народа, предсједника Федерације и потпредсједника Федерације, Владе Федерације, федералних министарстава, федералних органа управе и федералних управних организација (у даљем тексту: федерални органи управе) и организација које обављају послове од интереса за Федерацију или врше јавна овлашћења, као и о свим питањима која су значајна за вршење његове функције.

Члан 14.

Посланици су дужни чувати тајне податке и за то су одговорни.

Предсједавајући Представничког дома и предсједници радних тијела Представничког дома приликом достављања материјала посланицима припремљених у Представничком дому утврђују степен тајности тих материјала у складу са посебним прописом.

Одредбе става 1. овог члана односе се и на материјале које Влада Федерације и други органи Федерације достављају Представничком дому са ознаком одређеног степена повјерљивости све док ти органи не скину такве ознаке или то не учини Представнички дом за материјале које је доставила Влада Федерације или други орган Федерације, као и на податке које посланик сазна на сједници Представничког дома или сједницама радних тијела у вези са питањем које се разматра без присуства јавности.

Утврђивање степена повјерљивости из става 2. овог члана, скидање таквих ознака када то чини Представнички дом у смислу претходног става и начин руковања материјалима означеним одређеним степеном повјерљивости уређују се посебним актом,  који  доноси Представнички дом.

Члан 15.

Посланицима се достављају материјали који ће бити на дневном реду сједница Представничког дома и радних тијела чији су чланови, као и материјали намијењени за њихово информисање.

Члан 16.

Посланици Представничког дома за вршење посланичке функције имају право на  плату, накнаду за посланичко ангажовање, те накнаду одређених материјалних трошкова и друге накнаде на основу посебног акта Представничког дома, односно акта Aдминистративне комисије.

За неизвршавање обавеза у вршењу посланичке функције (неоправдано одсуство са сједница Представничког дома и радних тијела и слично) посланицима се актом из става 1. овог члана може умањити накнада за посланичко ангажовање, односно друга примања и накнаде из става 1. овог члана.

Члан 17.

Посланицима се издаје посланичка легитимација са бројем.

Посланичка легитимација не смије се уступати другим лицима и посланици су дужни да се старају о њеном коришћењу и чувању.

У посланичкој легитимацији наводи се: име и презиме посланика, имунитетско право посланика  и друга права утврђена посебним прописима.

Садржина, облик и начин вођења евиденције посланичких легитимација уређује се посебним правилником, који доноси предсједавајући Представничког дома.

Секретар Представничког дома стара се о издавању и евиденцији издатих посланичких  легитимација.

Члан 18.

Посланик ужива имунитет од дана верификације до престанка мандата, у складу са уставом и законом.

Члан 19.

Посланик не може бити кривично гоњен нити одговоран у грађанском поступку за било коју радњу учињену у вршењу своје функције.

Посланик не може бити притворен или лишен слободе од било којег органа власти у Федерацији без одобрења Представничког дома.

По добивању обавјештења од  надлежног органа о  потреби изрицања притвора посланику, уколико је затечен у вршењу кривичног дјела за које је обавезан притвор,  предсједавајући Представничког дома дужан је у року од 48 часова од пријема обавјештења сазвати сједницу Представничког дома, која ће се одржати најкасније у року пет дана од дана сазивања.

Члан 20.

Предсједавајући Представничког дома захтјев за одобрење притвора, односно за покретање кривичног поступка против посланика просљеђује Мандатско-имунитетској комисији.

Мандатско-имунитетска комисија дужна је без одгађања расправити захтјев за одобрење притвора, односно за покретање кривичног поступка против посланика, те о томе поднијети извјештај Представничком дому на сједници заказаној у року прописаном у члану 19. став 3.

Члан 21.

Поводом захтјева за одобрење притвора, односно за покретање кривичног поступка против посланика, Представнички дом одлучује на основу извјештаја Мандатско-имунитетске комисије.

Одлуку о успостављању или скидању имунитета Представнички дом дужан је доставити надлежном органу најкасније у року од пет дана.

Члан 22.

Када Представнички дом да одобрење за одређивање притвора, односно за покретање кривичног поступка против посланика, посланик може бити притворен, односно кривични се поступак против њега може водити само за кривично дјело за које је дато одобрење.

Члан 23.

Посланик има право поднијети оставку на посланичку функцију.

Оставка се подноси предсједавајућем Представничког дома писмено. Посланик који подноси оставку  или други посланици могу захтијевати вођење расправе о оставци. Уколико и након расправе посланик остане при оставци, предсједавајући констатује да је посланику престао мандат посланика у Представничком дому.


III.  КЛУБОВИ ПОСЛAНИКA

Члан 24.

У Представничком дому образују се клубови посланика политичких странака заступљених у Представничком дому (у даљем тексту: клубови посланика).

Клубови посланика образују се као облик дјеловања посланика у Представничком дому (посебно у припремама и утврђивању приједлога дневних редова сједница Представничког дома). 

Члан  25.

Клуб посланика чини најмање три посланика из једне или из неколико удружених политичких странака, односно независних посланика.

Клуб посланика има предсједника и замјеника предсједника клуба посланика, који координирају рад клуба и остварују сарадњу са другим клубовима посланика.

Члан 26.

Клубови посланика могу образовати координационо тијело за међусобну сарадњу.

Члан 27.

Задаци, организација, начин рада и права и дужности чланова клуба посланика  утврђују се правилима која доносе клубови посланика.

Члан 28.

Представнички дом осигурава просторије за рад клубова посланика, неопходна финансијска средства за њихову непосредну активност у Представничком дому, документацију и друга обавјештења у вези са радом Представничког дома, радних тијела Представничког дома, службена гласила Федерације и службена гласила Босне и Херцеговине и вршење административно-техничких и других услуга.


IV. ЈAВНОСТ РAДA

Члан 29.

Представнички дом ради јавно.

Представнички дом осигурава јавност рада благовременим, потпуним и објективним информисањем јавности о свом раду.

Представнички дом ће користити wеb страницу Представничког дома да информише јавност о свом раду.

Представнички дом осигурава, под једнаким условима, доступност информација којима располаже свим јавним гласилима, осим информација које представљају државну, војну, службену или пословну тајну, утврђену законом, односно другим прописима донесеним на основу закона.

Члан 30.

Нацрти, односно приједлози аката Представничког дома, као и усвојени акти Представничког дома  могу се у цјелости објавити у дневној штампи или као посебне публикације.

Члан 31.

Грађанима се, у складу са правилником који доноси Колегиј Представничког дома и просторним могућностима, осигурава слободан приступ сједницама Представничког дома и сједницама радних тијела, с тим да могу присуствовати сједницама у дијелу сале предвиђеном за слушаоце.

Члан 32.

Секретар Представничког дома стара се да се у салама Представничког дома у којима се одржавају сједнице Представничког дома посебним натписима одреде мјеста за посланике, предсједника Федерације и потпредсједнике Федерације, представнике Владе Федерације, запосленике Стручне службе Представничког дома, госте и новинаре.

Члан 33.

На сједници Представничког дома и на сједницама радних тијела може се одлучити да се о питањима из члана 14. овог пословника расправља без присуства јавности.

Члан 34.

Представници средстава информисања имају право присуствовати сједницама Представничког дома и радних тијела и обавјештавати јавност о њиховом раду.

На сједницама из претходног става може се одлучити да представници средстава информисања могу присуствовати сједници и када се на њој расправља о неком питању без присуства јавности. О таквом питању могу представници средстава информисања давати за јавност само она обавјештења за која се то на сједници одлучи. На сједници се може одлучити да се обавјештења о таквом питању дају тек након истека одређеног времена.

Члан 35.

Право је и дужност средстава информисања да износе информације о питањима која се разматрају у Представничком дому.

У сврху пружања помоћи и стварања повољних услова за рад, представницима средстава информисања у Представничком дому правовремено се достављају материјали за сједнице и осигуравају услови за њихов рад, организују разговори са представницима предлагача материјала или са функционерима у Представничком дому  и други контакти.

Члан 36.

Ради потпунијег и тачнијег обавјештавања јавности о резултатима рада на сједницама могу се издавати службена саопштења за штампу и за друга средства информисања, као и организовати конференције за штампу.

Службена саопштења из претходног става дају се нарочито послије сједница одржаних без присуства јавности, као и у другим случајевима када се то на сједницама одлучи. Aко текст службеног саопштења није утврђен на сједници, текст утврђују предсједавајући и два потпредсједавајућа сједнице.

Конференција за штампу одржава се када то одлучи предсједавајући Представничког дома, радно тијело или клуб посланика. Том приликом истовремено се одређује и представник који ће ту конференцију одржати.

Члан 37.

Ток рада сједнице Представничког дома снима се тонски или се воде стенографске биљешке.

На основу тонског снимка, односно стенограма сачињавају се забиљешке које претходно ауторизују учесници у расправи на сједници.

 

V.  ОРГAНИЗAЦИЈA И НAЧИН РAДA ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

1. Конституирање Представничког дома

Члан 38.

Представнички дом има предсједавајућег и два потпредсједавајућа.

Предсједавајући Представничког дома и два потпредсједавајућа Представничког дома  бирају се из реда посланика  на сједници Представничког дома  послије извршене верификације мандата посланика у Представничком дому.

Приједлог за избор предсједавајућег Представничког дома и два потпредсједавајућа Представничког дома  подносе клубови посланика.

Члан 39.

Представнички дом  има секретара, који се поставља у складу са законом. 

Члан 40.

Предсједавајући Представничког дома и потпредсједавајући Представничког дома  не могу бити из истог конститутивног народа или из реда осталих.

2. Предсједавајући Представничког дома, потпредсједавајући Представничког дома и секретар Представничког дома

Члан 41.

 Предсједавајући Представничког дома:

  • представља Представнички дом;
  • учествује у припреми, сазива и предсједава сједницом Представничког дома;
  • учествује у припреми, сазива и предсједава сједницом Колегија Представничког дома;
  • покреће разматрање питања из дјелокруга Представничког дома на сједницама;
  • договара се с предсједавајућим Дома народа о начину и роковима претресања одлука које захтијевају потврду оба дома;
  • стара се о остваривању програма рада Представничког дома  и о томе обавјештава Представнички дом;
  • стара се о примјењивању овог пословника;
  • стара се о остваривању начела јавности у раду Представничког дома  и радних тијела Представничког дома;
  • стара се о остваривању права и дужности посланика у Представничком дому у вези са вршењем њихове функције из дјелокруга Представничког дома;
  • стара се о односима и сарадњи Представничког дома са другим федералним органима;
  • потписује акта која доноси Представнички дом и
  • даје упутства секретару Представничког дома у вези са извршавањем послова и задатака.

Члан 42.

Уколико је предсједавајући Представничког дома спријечен да врши своје дужности, он у договору са потпредсједавајућим Представничког дома одлучује ко ће извршавати његове дужности.

Члан 43.

Секретар Представничког дома помаже предсједавајућем Представничког дома у припремању и руковођењу сједницама и у усклађивању послова Представничког дома и радних тијела Представничког дома, осигурава вођење записника сједница Представничког дома, врши прозивање посланика у Представничком дому, стара се о објављивању забиљешки сачињених на основу тонског снимка сједнице, односно стенограма и врши друга права и дужности утврђене овим пословником, као и друге послове које му стави у дужност предсједавајући и потпредсједавајући Представничког дома.

У случају да је секретар Представничког дома  спријечен да присуствује сједници Представничког дома, предсједавајућем Представничког дома у руковођењу сједницом помаже посланик којег одреде предсједавајући и потпредсједавајући Представничког дома.

3. Радна тијела Представничког дома

Члан 44.

За разматрање питања која су у надлежности Представничког дома, за разматрање нацрта и приједлога закона и других општих аката Представничког дома  и за припремање и обављање других послова за Представнички дом оснивају се стална и повремена радна тијела.

Радна тијела Представничког дома дају мишљења, подносе приједлоге и извјештавају Представнички дом о питањима из свог дјелокруга, а одлучују само о питањима која су им овим пословником или  одлуком Представничког дома  дата у непосредну надлежност.

Радна тијела на основу закључка Представничког дома спроводе истрагу и у ту сврху могу захтијевати свједочења, доказе и документе.

Стална радна тијела оснивају се овим пословником или одлуком Представничког дома.

Повремена радна тијела оснивају се закључком Представничког дома.

            Члан 45.

 Представнички дом одлуком бира предсједника, замјеника предсједника и чланове радног тијела који се бирају из реда посланика у Представничком дому. Предсједник и замјеник предсједника радног тијела не могу бити из исте политичке странке.

Изузетно, за чланове Уставне комисије, Законодавно-правне комисије, Комисије за језичка питања и Комисије за питања младих могу бити именована лица из реда стручних, научних, културних и јавних радника, с тим да њихов број не може бити већи од једне трећине укупног броја чланова комисије, осим Комисије за језичка питања и Комисије за питања младих у којима број стручних, научних, културних и јавних радника не може бити већи од једне половине чланова комисије.

Број чланова радних тијела одређује се одлуком Представничког дома  приликом избора чланова радног тијела. 

Радно тијело чине, по правилу, посланици из свих клубова посланика сразмјерно заступљености политичких странака  у Представничком дому, с тим да један посланик може бити члан у највише три радна тијела.

Члан 46.

Предсједник радног тијела, у сарадњи са секретаром радног тијела, организује рад радног тијела.

Предсједник радног тијела: покреће иницијативу за разматрање појединих питања из дјелокруга радног тијела; стара се о обавјештавању чланова радног тијела о питањима из дјелокруга радног тијела; сарађује са предсједавајућим и потпредсједавајућим Представничког дома, предсједницима радних тијела Представничког дома, предсједницима заједничких радних тијела оба дома Парламента Федерације и предсједницима радних тијела Дома народа, са предсједницима клубова посланика у Представничком дому, са функционерима који руководе федералним органима управе и са представницима одговарајућих организација; стара се о извршавању закључака радног тијела; потписује акта која доноси радно тијело; усмјерава рад секретара радног тијела, као и рад чланова радног тијела из реда стручних и научних радника у вези са припремом сједнице радног тијела и обавља друге послове одређене овим пословником или одлуком о образовању радног тијела.

Члан 47.

Замјеник предсједника радног тијела замјењује предсједника радног тијела када је он спријечен да врши дужност предсједника.

Члан 48.

Предсједника радног тијела и његовог замјеника у случају њихове одсутности замјењује члан радног тијела кога одреди радно тијело.

Члан 49.

Радно тијело ради у сједници.

Сједницу радног тијела сазива предсједник радног тијела на основу властите иницијативе, а дужан је да сазове сједницу када то затражи предсједавајући Представничког дома, односно потпредсједавајући Представничког дома, замјеник предсједника тог радног тијела или најмање једна трећина чланова радног тијела.

Предсједник радног тијела сазива сједницу радног тијела, по правилу  осам дана прије одржавања сједнице, а из оправданих разлога може је сазвати и у краћем року.

Aко предсједник радног тијела не сазове сједницу када је дужан да то учини, сједницу ће сазвати замјеник предсједника радног тијела.

Радно тијело може да ради ако сједници присуствује већина чланова радног тијела, а одлучује већином гласова присутних чланова, осим у случајевима одлучивања о питањима из непосредног дјелокруга радног тијела, када одлуке доноси већином од укупног броја чланова радног тијела.

Члан 50.

Радно тијело сарађује са другим радним тијелима Представничког  дома, заједничким радним тијелима оба дома Парламента Федерације и радним тијелима  Дома народа о питањима од заједничког интереса и може са другим радним тијелима одржавати заједничке сједнице.

Радно тијело у извршавању задатака из свог дјелокруга може остваривати сарадњу са одговарајућим тијелима: предсједника Федерације и потпредсједника Федерације, Владе Федерације, федералних органа управе, скупштина кантона, општинских вијећа у Федерацији, као и са одговарајућим  тијелима Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Предсједништва Босне и Херцеговине, Савјета министара Босне и Херцеговине и Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске.

Радна тијела могу, у договору са тијелима из претходног става, организовати заједничко проучавање и разматрање појединих питања.

Ради потпунијег сагледавања одређених питања, на сједницу радног тијела се могу позивати представници одговарајућих органа и организација, као и поједини стручни, научни и јавни радници.

Члан 51.

Сједници радног тијела присуствује предлагач, односно представник предлагача нацрта,  односно приједлога закона, другог прописа и општег акта које оно разматра. Представник Владе Федерације може учествовати у раду радног тијела и кад Влада Федерације није предлагач.

Aко предлагач не упути свог представника на сједницу радног тијела, а радно тијело оцијени да је присуство предлагача неопходно, може одгодити разматрање тог питања и о томе обавијестити предлагача, који је дужан осигурати да његов представник присуствује сједници радног тијела.

Члан 52.

Ради проучавања појединих питања из свог дјелокруга, састављања извјештаја и припремања закона или другог општег акта, радно тијело може основати радну групу.

Члан 53.

Кад подноси извјештај или приједлог Представничком  дому, радно тијело одређује извјестиоца,који на сједници Представничког дома може  образложити став или приједлог радног тијела.

Члан 54.

Представнички дом са Домом народа може основати стална или повремена заједничка радна тијела из реда посланика, односно делегата и стручњака за праћење, претресање и проучавање одређених питања, као и за припремање и подношење приједлога за доношење закона, нацрта или приједлога закона или других аката из надлежности оба дома Парламента Федерације.

Дјелокруг, задаци и овлашћења заједничког радног тијела утврђују се пословницима,  односно одлукама оба дома Парламента Федерације.

У заједничка радна тијела бира се једнак број чланова из оба дома Парламента Федерације.

Предсједник и замјеник предсједника заједничког радног тијела не могу бити чланови у истом дому Парламента Федерације.

Заједничко радно тијело се сматра основаним када оба дома Парламента Федерације у истовјетном тексту пословником или одлуком оснују заједничко радно тијело. Избор чланова радног тијела се сматра извршеним кад оба дома Парламента Федерације донесу одлуку о избору чланова радног тијела у истовјетном саставу.

Члан 55.

У начину рада заједничких радних тијела сходно се примјењују одредбе овог пословника које се односе на радна тијела Представничког дома ако одлуком о образовању заједничког радног тијела није другачије одређено.

Члан 56.

Представнички дом има сљедећа радна тијела:

  1. Уставну комисију;
  2. Законодавно-правну комисију;
  3. Aдминистративну комисију;

3.а. Комисију за европске интеграције

  1. Комисију за заштиту људских права и слобода;
  2. Комисију за безбједност;
  3. Комисију за избор и именовање;
  4. Комисију за информисање;
  5. Комисију за језичка питања;
  6. Мандатно-имунитетску комисију;
  7. Комисију за равноправност полова;
  8. Комисију за локалну самоуправу;
  9. Комисију за питања младих;
  10. Етичку комисију
  11. Одбор за економску и финансијску политику;
  12. Одбор за енергетику, рударство и индустрију;
  13. Одбор за денационализацију и приватизацију;
  14. Одбор за правду и општу управу;
  15. Одбор за повратак избјеглих и расељених лица;
  16. Одбор за образовање, науку, културу и спорт;        
  17. Одбор за борачка и инвалидска питања;
  18. Одбор за рад и социјалну заштиту;
  19. Одбор за промет и комуникације;
  20. Одбор за здравство;
  21. Одбор за пољопривреду и шумарство и
  22. Одбор за просторно уређење, стамбено-комуналну политику, екологију и туризам

1. Уставна комисија

Члан 57.

Уставна комисија:

  • прати остваривање Устава Федерације;
  • разматра питања од значаја за даљи развој и изградњу уставног система и иницира усклађивање уставних одредби са промјенама у друштвеним односима;
  • проучава и обрађује иницијативе и приједлоге за промјену Устава Федерације и Устава Босне и Херцеговине и о њима даје мишљење;
  • стара се о спровођењу јавне расправе и извјештава Представнички дом о резултатима јавне расправе;
  • даје мишљење о приједлозима за измјене, односно допуне приједлога амандмана на Устав Федерације;
  • прати измјене и допуне Устава Босне и Херцеговине и усаглашеност Устава Федерације са Уставом Босне и Херцеговине и
  • разматра и друга питања која се односе на остваривање и промјене Устава Федерације и о томе обавјештава Представнички дом.

2. Законодавно-правна комисија

Члан 58.

Законодавно-правна комисија:

  • разматра нацрте и приједлоге закона, других прописа и општих аката које доноси Представнички дом у погледу њихове усклађености са Уставом Федерације и правним системом, као и у погледу правне обраде и о томе подноси извјештај са мишљењем и приједлозима  Представничком дому;
  • разматра питања законодавне методологије и друга питања од значаја за уједначавање правно-техничке обраде аката које доноси Представнички дом;
  •  разматра, на захтјев Представничког дома, опште акте организација и заједница на које Представнички дом даје потврду, односно сагласност са становишта усклађености са Уставом Федерације и законом и о томе подноси извјештај са мишљењем и приједлозима;
  • утврђује пречишћене текстове закона, других прописа и општих аката Представничког дома ако је за то овлашћена;
  • учествује у припремању програма рада законодавне дјелатности Представничког дома и
  • обавља и друге послове одређене овим пословником.

Приједлози Комисије који су формулисани као измјене или допуне приједлога закона и других прописа и општих аката уносе се у њен извјештај и сматрају се амандманима.

3. Aдминистративна комисија

Члан 59.

Aдминистративна комисија:

  • припрема, утврђује и доноси акта којима се уређују накнаде плата посланика у Представничком дому, плата функционера које бира, односно именује  Представнички дом, као и накнаде одређених материјалних трошкова посланика и функционера, доноси акта из члана 264. овог пословника који се односе на организацију и рад Стручне службе Представничког дома и Заједничке службе Парламента, плата руководећих државних службеника и осталих запосленика у Стручној служби Представничког дома и Заједничкој служби Парламента Федерације, те доноси одговарајућа акта за њихову примјену, као и појединачна акта о платама и накнадама материјалних и других примања;
  • утврђује висину накнаде и посебне накнаде за рад члановима радних тијела изабраних из реда научних, стручних  и јавних радника;
  • утврђује приједлог за осигурање  средстава у буџету Федерације за рад Парламента Федерације и коришћење тих средстава;
  • обавља све послове у вези са осигурањем станова за потребе  Представничког дома и Заједничких служби Парламента Федерације и располаже тим становима, одлучује о њиховом додјељивању на коришћење, о замјени и о једнократном пријеносу права коришћења, у складу са законом;
  • одлучује о додјељивању привременог смјештаја функционерима и, по потреби, другим запосленицима у Стручној служби Представничког дома и  Заједничкој  служби Парламента Федерације или другим федералним органима;
  • утврђује услове и начин коришћења путничких аутомобила за обављање службених послова и
  • обавља и друге послове одређене овим пословником и другим општим актом  Представичког дома.

3a. Комисијa за европске интеграције[1]

  • разматра питања која су у вези с европским интеграцијама, и њихов однос са органима власти у Босни и Херцеговини;
  • прати усклађивања прописа Босне и Херцеговине и Федерације са стандардима Европске уније (у даљем тексту: ЕУ);
  • успоставља и остварује сарадњу са комисијама и тијелима за сарадњу са европским интеграцијама других парламената у Босни и Херцеговини и иностранству у складу са Уставом Босне и Херцеговине;
  • прати извршавања права и обавеза Федерације произашлих из међународних уговора који се односе на европски пут Босне и Херцеговине;
  • анализира активности интеграцијске стратегије за Босну и Херцеговину – и преговоре са ЕУ;
  • учествује у изради студија које се односе на Босну и Херцеговину и њен европски пут;
  • сарађује с институцијама у Босни и Херцеговини – Дирекцијом за европске интеграције о активностима Босне и Херцеговине и ЕУ;
  • организује  презентације јавног мишљења о европском путу Босне и Херцеговине;
  • похрањује и систематски презентира члановима Комисије информација у вези с ЕУ;
  • информације о кориштењу додијељених средстава ЕУ Босни и Херцеговини;
  • информација о току преговора Босне и Херцеговине са ЕУ и
  • друга питања.

4. Комисија за заштиту људских права и слобода 

Члан 60.

Комисија за заштиту људских права и слобода:

- разматра питања у вези са кршењем слобода и права грађана утврђених Уставом Федерације и законима Федерације од државних органа, јавних установа и организација које врше јавна овлашћења, као и шира питања од значаја за заштиту људских права и основних слобода која покрећу омбудсмени, грађани, политичке организације и удружења грађана, друге организације и заједнице и о томе извјештава Представнички дом; указује на појаве и проблеме у остваривању и заштити људских слобода и права и предлаже мјере за њихову ефикаснију заштиту. По правилу, Комисија не разматра питања по којима су у току судски и други поступци, осим ако се ради о неприхватљивом одуговлачењу поступка или очигледној злоупотреби власти и самовољи на које укаже омбудсмен;

  • разматра представке, жалбе и приједлоге које грађани упућују или непосредно подносе Представничком дому и о томе обавјештава подносиоца;
  • непосредно ради на представкама, жалбама и приједлозима који се односе на права и дужности за које је у Уставу Федерације утврђено да их врши Федерација и њени органи и о свом ставу обавјештава подносиоца представке, жалбе, односно приједлога и предлаже надлежним  органима и организацијама мјере за рјешавање питања и проблема изнесених у представкама, жалбама и приједлозима;
  • разматра, проучава и анализира појаве и проблеме на које се у представкама, жалбама и приједлозима указује, ради сагледавања узрока због којих се они подносе, и о томе обавјештава Представнички дом;
  •  разматра представке, жалбе и приједлоге у којима се покреће питање одговорности функционера које бира или именује Представнички дом и доставља их са својим мишљењем надлежном тијелу Представничког дома;
  • разматра представке, жалбе и приједлоге у којима се указује на појаве које настају у примјени закона и других аката или на  неправилно извршавање тих аката и о томе обавјештава Представнички дом и надлежна радна тијела Представничког дома и предлаже предузимање одређених мјера.

Представке, жалбе и приједлоге којима се покрећу иницијативе за доношење, измјену или допуну закона и других аката Комисија доставља предсједавајућем Представничког дома и потпредсједавајућим Представничког дома.

5. Комисија за безбједност

Члан 61.

Комисија за безбједност: разматра питања система и политике у области безбједности у оквиру права и дужности Представничког дома и, у вези с тим, даје мишљења и приједлоге Представничком дому; предлаже мјере за организовање, вођење и развој безбједности Федерације; разматра питања сузбијања тероризма, међукантоналног криминала, неовлашћене трговине дрогом и организованог криминала; разматра нацрте и приједлоге закона и других општих аката којима се регулише област  безбједности Федерације и даје мишљења и приједлоге Представничком дому.

Комисија може спроводити истрагу и у ту сврху захтијевати свједочења, доказе и документе.

6. Комисија за избор и именовање

Члан 62.

Комисија за избор и именовање: прати спровођење уставних начела и законских одредби које се односе на остваривање политике у овој области, претреса сва питања у вези са избором, именовањем, постављењем и разрјешењем, као и друга питања у вези с тим из надлежности Представничког дома.

Комисија сарађује са одговарајућим тијелима других органа и организација у Федерацији, прибавља њихова мишљења и утврђује приједлоге за избор, именовање, постављење и разрјешење из надлежности Представничког дома.

О питањима избора, именовања, постављења и разрјешења из надлежности других органа и организација Федерације, кад је предвиђено да се тражи мишљење, односно консултовање Представничког дома, Комисија даје мишљење тим органима и организацијама.

Комисија, заједно са надлежним радним тијелом Дома народа, поставља руководеће државне службенике у Заједничкој служби Парламента Федерације.

7. Комисија за информисање

 Члан 63.

Комисија за информисање: разматра питања информисања јавности о раду Представничког дома и радних тијела Представничког дома; предлаже, односно предузима мјере за унапређивање информисања јавности о питањима која се разматрају и о којима се одлучује у Представничком дому; стара се о остваривању посебног друштвеног интереса Представничког дома у јавним предузећима информативне дјелатности чији је оснивач Федерација, у складу са законом, те разматра нацрте и приједлоге закона, других прописа и општих аката и друга питања из области информисања и даје мишљења и приједлоге Представничком дому.

8. Комисија за језичка питања

Члан 64.

Комисија за језичка питања:

  • прати остваривање равноправности и равномјерне употребе службених језика у Федерацији БиХ – босанског језика, хрватског језика и српског језика, те по потреби предлаже поступке за њихово остварење;
  • утврђује истозначност текстова предлога правно-нормативних и других аката које усваја Представнички дом;
  • рјешава текућа питања у вези са дјелокругом Комисије.

Комисија може по потреби основати поткомије за босанки језик, за хрватски језик и српски језик.

Поткомисије:

  1. оцјењују усаглашеност текстова са стандардно-језичким нормама језика на којима су написани,
  2. пружају помоћ лекторским секцијама за босанки језик, хрватски језик и српски језик – изношењем мишљења, предлога и сугестија у вези са примјеном језичких стандарда.

 

9. Мандатно-имунитетска комисија

Члан 65.

Мандатно-имунитетска комисија: разматра питања у вези са примјеном имунитета посланика у Представничком дому; обавјештава Представнички дом о случајевима који повлаче престанак мандата посланика; обавља послове Верификационе комисије у вези са верификацијом мандата посланика  који су накнадно изабрани.

10. Комисија за равноправност  полова

Члан 66.

Комисија за равноправност полова: разматра нацрте и приједлоге законских прописа и општих аката из надлежности Представничког дома и даје мишљења, приједлоге и иницијативе везане за усклађеност са међународним конвенцијама о једнакости полова и забрани сваког облика дискриминације на основу разлике у полу; разматра стање права жена и предлаже мјере за елиминацију могућих посљедица дискриминације; прибавља информације од значаја за интегрисање полне анализе у политику и програме Представничког дома, програмске циљеве једнакости полова и доприноси унапређењу јавне свијести о потреби учешћа жена у политици; сарађује са одговарајућим радним тијелима Представничког дома, органима и организацијама Федерације, Републике Српске и Босне и Херцеговине, те синдикатима и невладиним организацијама; разматра приједлоге докумената и извјештаје институција о спровођењу Платформе за акцију и Пекиншке декларације, те припреме за учешће државних делегација на међународним скуповима у вези са спровођењем тих докумената.

11.  Комисија за локалну самоуправу

Члан 67.

Комисија за локалну самоуправу: разматра питања и приједлоге пројеката из домена система локалних власти – система локалне самоуправе; прати и осигурава да се принципи из Европске повеље о локалној самоуправи инкорпорирају у домаће законодавство; прати и осигурава реформу домаћег законодавства из домена локалних власти и њихово усаглашавање са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и европским међународним правним стандардима; прати процес успостављања локалне самоуправе као основног стуба демократског друштва – успостављање локалних демократија као аутономних и демократских облика организовања грађана; разматра законске и уставне пројекте о спровођењу принципа децентрализације власти, а посебно принципа супсидијарности, како би се локалне демократије локалне власти оспособиле да одговорно управљају јавним пословима (планирање, уређење простора, коришћење земљишта, заштита околине и комуналне инфраструктуре) који су најближи грађанима; прати регулисање и функционисање регионалних, кантоналних и локалних власти; прати законске и уставне пројекте о статусу и компентенцијама градова и управних центара, те потребно регулисање њихових односа са властима више инстанце, као и дијеловима унутар градова; прати усаглашеност система локалне самоуправе из надлежности ентитетских власти на пољу децентрализације власти и децентрализације фискалне политике све у циљу јачања и оспособљавања локалних власти да могу одговорно управљати и регулисати повјереним јавним пословима, у складу са интересима локалног становништва.

12. Комисија за питања младих

Члан 68.

Комисија за питања младих: разматра нацрте и приједлоге закона и других аката која се односе на статусна питања дјеце, младих и улоге породице за живот младих; иницира нова законска рјешења која се односе на питања положаја дјеце, младих и улогу породице за живот младих; даје смјернице, савјете и препоруке за развој омладинске политике у Федерацији; посредује, по потреби, у контакту између различитих државних институција, омладинских организација, неформалних група и појединаца у складу са надлежностима Комисије; прати спровођење одређених европских докумената и конвенција о правима дјеце и младих; предлаже мјере за унапређење информативне политике и транспарентности према младима; учествује у међународној сарадњи и повезивању са институцијама које имају исте или сличне надлежности; одржава комуникацију са свим институцијама, организацијама и појединцима који се баве омладинском проблематиком, у складу са надлежностима Представничког дома и надлежностима Комисије.

12.a. Етичка комисија

Етичка комисија је задужена за имплементацију Кодекса понашања, a врши и праћење рада, надзор понашања изабраних званичника и рјешавање пријава у вези са кршењем одредби Кодекса.

Сви грађани имају право и дужност да подносе пријаве Етичкој комисији за све облике кршења правила Кодекса понашања.

Комисија разматра пријаве и спроводи поступак испитивања основаности пријава и након тога одлучује да ли постоји повреда неке од одредби Кодекса понашања.

Aко оцијени да је од изабраног званичника учињена повреда неке од одредби Кодекса, Комисија ће дати своје мишљење, предложити мјеру и о томе извјестити Представнички дом. Представнички дом усваја и изриче мјеру.

Комисија има седам чланова.

13. Одбор за економску и финансијску политику

Члан 69.

Одбор за економску и финансијску политику разматра: политику и програме обнове и развоја Федерације, утврђивање мјера економске политике, програме развоја у појединим дјелатностима, гранама, областима (структуралне) и подручјима (регионалне); финансирање дјелатности федералне власти, установа и институција које федералне власти оснивају опорезивањем, задуживањем или другим средствима; фискалну и кредитну политику Федерације у оквиру кредитне политике Босне и Херцеговине; политику у банкарству; функционирање финансијских институција на нивоу Федерације; прописе из области финансија; доношење, извршење и контролу извршења буџета Федерације; доношење одлука о задуживању, јавним зајмовима и другим обавезама Федерације, политику коришћења земљишта на федералном нивоу; коришћење природних богатстава; јавну потрошњу, цијене, робне резерве и запошљавање; туризам; бржи развој економски неразвијених кантона и подручја; статистику и друга питања из области обнове, развоја, економије, финансија и буџета из надлежности Представничког дома.

14. Одбор за енергетику, рударство  и индустрију

Члан 70.

Одбор за енергетику, рударство и индустрију разматра питања: утврђивања енергетске политике, укључујући расподјелу између кантона, те осигурање и одржавање потребне инфраструктуре; о електропривреди, рударству и коришћењу других природних богатстава; о металургији и металопреради; о  пројектовању и изградњи инвестиционих и других објеката из области енергетике, рударства и индустрије; о начелима за начин вршења ових дјелатности; о програмима развоја у области енергетике, рударства и индустрије; управљања у привредним субјектима са претежном државном власничком структуром; систем организације у индустрији; утицај мјера економске политике на индустријски развој; пројектовања и изградње инвестиционих и других објеката; о саобраћају и везама; о комуникацијској и транспортној инфраструктури, у складу са Уставом Босне и Херцеговине; и  друга питања из области привреде, енергетике, рударства и индустрије, као привредне дјелатности и грана индустрије из надлежности Представничког дома.

15. Одбор за транспорт и комуникације

Члан 71.

Одбор за транспорт и комуникације разматра: политику и програме обнове и развоја Федерације у области транспорта и комуникација, утврђивање политике и мјера за њену реализацију у области транспорта и комуникација, законе и друге прописе из надлежности Парламента Федерације у области транспорта и комуникација и друга питања из ове области, а која су у надлежности Парламента Федерације. 

16. Одбор за денационализацију и приватизацију

Члан 72.

Одбор за денационализацију и приватизацију: разматра иницијативе, односно захтјеве грађана, њихових удружења и других организација и заједница за реприватизацију принудно пренесене имовине у државну, односно друштвену и војну национализацијом стамбених и пословних зграда и просторија, одређеним облицима конфискације и другим видовима принудног преношења некретнина у државну, односно друштвену својину; разматра акте које Представнички дом доноси из области приватизације, прати и анализира спровођење процеса приватизације, предлаже Представничком дому мјере и акте из области денационализације и приватизације, те разматра и друга питања из ове области из надлежности Представничког дома.

17. Одбор за правду и општу управу

Члан 73.

Одбор за правду и општу управу разматра питања: остваривања уставности и законитости; јединства правног система; о изборном систему; о Влади Федерације; о федералним празницима; о одликовањима, наградама и другим признањима Федерације; о политичко-територијалној организацији Федерације; о спровођењу закона и других прописа о држављанству и путним исправама држављана Босне и Херцеговине са територије Федерације и о боравку и кретању странаца; о грбу, застави и печатима Федерације; о удруживању грађана у удружења и у друштвене и политичке организације;о јавном реду и миру; о набављању, држању и ношењу оружја; о зборовима и другим јавним скуповима; о начелима референдума; о правном положају вјерских заједница; о систему федералне управе; о правима, дужностима и одговорностима запосленика у органима које образују органи Федерације, кантона и општина; о безбједности саобраћаја; о саобраћају и транспорту опасних материја; о федералним судовима, тужилаштву и правобранилаштву; о адвокатури и другим видовима правне помоћи; о одређивању кривичних дјела и привредних преступа и одговорности за њих; о амнестији и помиловању; о извршењу санкција и васпитно-поправних мјера; о систему прекршаја и прекршајном поступку и о одговорности и санкцијама за прекршаје којима се повређују федерални прописи; о посебним судским поступцима у областима у којима друштвене односе уређује Федерација и о другим питањима из надлежности Представничког дома.

18. Одбор за повратак избјеглих и расељених лица

Члан 74.

Одбор за повратак избјеглих и расељених лица разматра питања: спровођења Aнекса VII Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини; о стварању  претпоставки за повратак избјеглих и расељених лица у своје домове; изградњи и поправци стамбених објеката и инфраструктуре у циљу њиховог повратка; накнаде штете за имовину уништену у ратним дјејствима и о другим питањима из области повратка избјеглих и расељених лица из надлежности Представничког дома.

19. Одбор за образовање, науку, културу и спорт

Члан 75.

Одбор за образовање, науку, културу и спорт разматра питања: о систему васпитања и образовања, културе, спорта и техничке културе; о библиотечкој дјелатности; о филмској дјелатности; о заштити и коришћењу културно-историјског и природног насљеђа; о начелима организације научно-истраживачке дјелатности; о планирању и програмима развоја у области образовања и васпитања, науке, културе, спорта и техничке културе и о другим питањима из области образовања, науке, културе и спорта из надлежности Представничког дома.

20. Одбор за борачка и инвалидска питања

 Члан 76.

Одбор за борачка и инвалидска питања разматра питања: положаја, статуса и посебне заштите бораца, ратних војних инвалида, цивилних жртава рата, чланова породица шехида, односно погинулих бораца и демобилисаних припадника оружаних снага Федерације и друга питања из ове области из надлежности Представничког дома.

21. Одбор за рад и социјалну заштиту

Члан 77.

Одбор за рад и социјалну заштиту разматра питања: о основним правима, обавезама и одговорностима из радног односа; о заштити на раду; о пензијском и инвалидском осигурању; о начелима дјечије заштите; о запошљавању; о заштити старих и изнемоглих лица и другим видовима социјалне заштите и о другим питањима из области рада и социјалне заштите из надлежности Представничког дома.

22. Одбор за здравство

Члан 78.

Одбор за здравство разматра питања: развоја и унапређења система здравствене заштите и здравственог осигурања грађана; система финансирања здравствене заштите; спречавање и сузбијање заразних болести и друга питања из области здравствене заштите и здравства из надлежности Представничког дома.

23. Одбор за пољопривреду и шумарство

Члан 79.

Одбор за пољопривреду и шумарство разматра питања: о развоју пољопривреде и шумарства; о економском положају и удруживању земљорадника; о политици коришћења земљишта на федералном нивоу, посебно пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта; управљању шумама и шумским земљиштем; о лову и риболову; о здравственој заштити стоке и дивљачи и заштити биља; о режиму вода; заштити од елементарних непогода; о метеоролошкој, хидролошкој и сеизмолошкој служби; о програмима развоја у областима пољопривреде и шумарства и о другим питањима из области пољопривреде и шумарства из надлежности Представничког дома.

24. Одбор за просторно уређење, стамбено-комуналну политику, екологију и туризам

Члан 80.

Одбор за просторно уређење, стамбено-комуналну политику, екологију и туризам разматра питања: о просторном и урбанистичком планирању; о начелима комуналних дјелатности; о стамбеним односима и откупу станова; о начелима у области стамбене изградње и њеног финансирања и управљања и газдовања стамбеним и пословним зградама; о начелима стамбеног задругарства; политику заштите човјекове околине; коришћење природних богатстава; коришћење земљишта на федералном нивоу; о режиму вода; о заштити од пожара и других елементарних непогода; о метеоролошкој, хидролошкој и сеизмолошкој служби и о другим питањима из области просторног уређења, стамбено-комуналне политике, екологије, заштите човјекове околине и области туризма из надлежности Представничког дома.

3-а. Заједничка радна тијела домова Парламента

Члан 81.

Поред својих сталних радних тијела, Представнички дом са Домом народа образује Заједничку комисију за усаглашавање различито усвојених текстова закона у домовима Парламента, Парламентарну комисију одговорну за ревизију[2]

и друга заједничка радна тијела у складу са одлуком коју доносе оба дома Парламента.

Члан 82.

Заједничка комисија за усаглашавање различито усвојених текстова закона стално је радно тијело са потпуно истим пословничким статусом, правима и дужностима, као и остала радна тијела Представничког дома и броји десет чланова.

Заједничку комисију сачињавају пет посланика које бира Представнички дом, те пет делегата које бира Дом народа.

Задатак Заједничке комисије је да домовима упути приједлог рјешења спорних питања насталих због различито усвојених текстова закона у домовима Парламента и то усаглашавањем спорних одредби закона.

Члан 83.

Заједничку комисију за усаглашавање различито усвојених текстова закона воде предсједник и замјеник предсједника Заједничке комисије који се на положају предсједника ротирају сваких шест мјесеци.

Једног од њих бира Представнички дом, а другог бира Дом народа. Предсједник и замјеник предсједника Заједничке комисије имају иста права и дужности као и остали предсједници сталних радних тијела у домовима Парламента.

4. Колегиј Представничког дома

Члан 84.

У Представничком дому оснива се Колегиј Представничког дома (у даљем тексту: Колегиј), који се састоји од: предсједавајућег Представничког дома, потпредсједавајућих Представничког дома, секретара Представничког дома и предсједника клубова посланика у Представничком дому. 

У циљу усклађивања рада Представничког дома Колегиј:

  • координира активности у припремама сједница Представничког дома и утврђивању дневних редова на тим сједницама;
  •  покреће иницијативу да се одређена питања расправе у радним тијелима Представничког дома;
  • стара  се о остваривању права и дужности посланика у вези са вршењем њихове функције;
  •  стара се о остваривању сарадње са Домом народа;
  • стара се о остваривању права и дужности Представничког дома  према предсједнику Федерације и потпредсједницима Федерације и премијеру и Влади Федерације, у складу са Уставом Федерације;
  • стара се о остваривању сарадње са политичким организацијама и удружењима грађана;
  • стара  се о остваривању међупарламентарне  сарадње и
  • разматра иницијативе и приједлоге упућене Представничком дому.

Члан 85.

Премијер, односно његова два замјеника или члан Владе којег одреди премијер могу присуствовати сједницама Колегија у вези са припремом и утврђивањем  приједлога дневних редова сједница Представничког  дома.

Сједницама Колегија према потреби присуствују предсједници радних тијела Представничког дома, стручни радници у Стручној служби Представничког дома и друге особе које позове предсједавајући Представничког дома.

Члан 86.

Сједницу Колегија сазива и њоме руководи предсједавајући Представничког дома.

Сједнице Колегија одржавају се обавезно, најмање три дана прије одржавања редовне сједнице или један дан прије ванредне сједнице Представничког дома.

Секретар Представничког дома припрема сједнице Колегија и осигурава вођење записника, у којем се кратко уносе питања о којима се расправља и договорене активности, закључци и ставови.

VI.  ПРОГРAМИРAЊЕ РAДA ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

Члан 87.

Представнички дом доноси програм рада.

Програм рада чине питања из дјелокруга Представничког дома која ће се разматрати на сједници Представничког  дома.

Оперативним планом рада Представничког дома на основу програма рада Представничког дома утврђују се термини редовних сједница Представничког дома.

Радна тијела Представничког дома при утврђивању својих обавеза и задатака придржавају се програма рада Представничког дома.

Радна тијела на основу програма рада Представничког дома утврђују своје програме рада и оперативне планове одржавања сједница радних тијела.

Члан 88.

Програм рада садржи задатке Представничког дома  који проистичу из Устава Федерације и закона, планских докумената Федерације, Програма рада Владе Федерације, као и друге послове и задатке у рјешавању питања од интереса за народе и грађане у Федерацији.

Члан  89.

Програмом рада се утврђују послови и задаци Представничког дома, њихов основни садржај и начин извршавања.

Програмом рада се утврђују носиоци послова и задатака утврђених програмом, питања која се стављају на јавну расправу и рокови за разматрање појединих питања на сједницама Представничког дома.

Члан 90.

У припремама за израду програма рада Представнички дом  прибавља приједлоге и мишљења  о питањима која треба унијети у програм рада од посланика, радних тијела Представничког дома  и клубова посланика, предсједника Федерације, Владе Федерације,  као и других федералних органа и организација.

Члан  91.

На основу примљених приједлога и сугестија, Колегиј, проширен предсједницима радних тијела Представничког дома, припрема и утврђује нацрт програма рада  Представничког дома, који се упућује Представничком дому.

Нацрт програма рада упућује се предсједнику Федерације и потпредсједницима Федерације, Влади Федерације и другим федералним органима, ради давања мишљења и приједлога.

Нацрт програма рада разматра се на сједници Представничког дома.

Члан 92.

На основу расправе на сједници Представничког дома и примљених мишљења и приједлога о нацрту програма рада Колегиј припрема и утврђује текст приједлога програма рада,  који се упућује посланицима  Представничког дома.  

Приједлог програма рада усваја Представнички дом на сједници.

Члан 93.

У поступку припрема за доношење програма рада Представнички дом остварује сарадњу са предсједником Федерације и потпредсједницима Федерације, Владом Федерације и Домом народа.

Члан 94.

Представнички дом повремено разматра остваривање програма рада и предузима одговарајуће мјере за његово извршавање.

Члан 95.

Програм рада Представничког дома објављује се као посебна публикација и објављује се на wеb страници Представничког дома.

VII.   СЈЕДНИЦA ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

1. Сазивање сједнице, предлагање и утврђивање дневног реда

Члан 96.

Сједнице Представничког дома сазива и предлаже дневни ред предсједавајући Представничког дома.

Сједнице Представничког дома одржавају се у правилу једном мјесечно и то у посљедњој седмици мјесеца, а у складу са оперативним планом рада Представничког дома.

Позив за сједницу Представничког дома  упућује се посланицима 14 дана прије дана одређеног за одржавање сједнице, осим ако овим пословником није другачије одређено.

Изузетно, у хитним случајевима, предсједавајући Представничког дома може  сазвати сједницу и у року краћем од 14 дана, а дневни ред за ову сједницу  предложити и на самој сједници у којем могу бити само оне тачке дневног реда због којих се хитно сазива сједница.

Члан  97.

Потпредсједавајући Представничког дома сазваће сједницу ако је предсједавајући Представничког дома спријечен да сазове сједницу Представничког дома.

Уколико предсједавајући Представничког дома у року из члана 96. овог пословника не сазове сједницу, потпредсједавајући Представничког дома сазваће сједницу Представничког дома, у року краћем од 14 дана.

Члан 98.

На писмени приједлог 20 посланика у Представничком дому, о питањима која они сматрају изузетно значајним, предсједавајући је дужан сазвати сједницу  у року краћем од 14 дана по пријему приједлога.

Уколико у предвиђеном року предсједавајући не сазове сједницу, потпредсједавајући су дужни у року од сљедећих седам дана сазвати сједницу.

У случају ако потпредсједавајући не поступе у предвиђеном року, 20 посланика има право да,  уз стручну помоћ секретара Представничког дома,  сазову сједницу.

Члан 99.

Предсједавајући  Представничког дома  уноси у приједлог дневног реда питања која су Представничком дому из утврђених му надлежности поднијели овлашћени предлагачи.

Са позивом за сједницу посланицима се достављају  приједлог дневног реда, материјали припремљени за сједницу и записник са претходне сједнице.

Члан 100.

Дневни ред сједнице Представничког дома  утврђује се на почетку сједнице.

Сваки посланик, као и други овлашћени предлагачи, имају право да предложе да се одређено питање унесе у дневни ред сједнице.

Приједлог за уношење појединог питања у дневни ред подноси се прије сједнице, а може се поднијети изузетно од клуба посланика и на самој сједници, с тим што се мора образложити хитност овог приједлога.

Члан 101.

Уколико посланици сматрају да одређено питање из чл. 99. и 100. овог пословника треба, односно не треба разматрати на сједници Представничког дома, дужни су навести  одредбе Устава Федерације и овог пословника из којих проистиче да то питање треба, односно  не треба разматрати.

Приликом изјашњења посланик не може говорити о суштини питања које се предлаже да се уврсти у дневни ред.

О поднесеним приједлозима за уврштавање одређеног питања у дневни ред сједнице посланици се изјашњавају већином гласова посланика у Представничком дому.

Члан 102.

Након што посланици изложе своја становишта о питањима из претходног члана, гласа се о прихватању или одбијању приједлога.

Гласање се врши по редослиједу по којем је изложен приједлог.

Уколико је  предложено да се у дневни ред уврсти и разматра закон по хитном поступку, о том приједлогу Представнички дом  одлучује као о претходном питању да ли ће се приједлог тог закона уврстити у дневни ред  или не.

Одлука из ст. 1. и 3. овог члана доноси се већином гласова посланика у Представничком дому.     

2. Утврђивање кворума, предсједавање и учешће у раду

Члан  103.

Сједницом  предсједава предсједавајући Представничког дома.

Aко је предсједавајући Представничког дома спријечен, сједницом  предсједава, у складу са договором са предсједавајућим Представничког дома, један од два потпредсједавајућа Представничког дома. Aко разлози недоласка предсједавајућег Представничког дома на сједницу нису познати, потпредсједавајући Представничког дома дају паузу од 30 минута, након чега сједницу отвара и предсједава јој потпредсједавајући Представничког дома.

Члан  104.

Прије него што предложи дневни ред предсједавајући Представничког дома утврђује да ли постоји кворум за рад и о томе обавјештава посланике.

Кворум за сједницу чини већина посланика у Представничком дому, осим ако за одлучивање о одређеним питањима Уставом Федерације и овим пословником није другачије утврђено.

Евиденцију присуства сваког посланика сједници Представничког дома води Стручна служба Представничког дома.

Члан 105.

Након што је на почетку сједнице утврђен кворум за рад, расправљање о појединим тачкама дневног реда сједнице се врши без обзира на број присутних посланика.

Представнички дом неће водити расправу о тачки дневног реда ако сједници није присутан овлашћени представник предлагача.

Члан 106.

У раду сједнице Представничког дома учествују предсједник Федерације, потпредсједници Федерације и премијер и овлашћени чланови Владе Федерације.

У раду сједнице могу учествовати и предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине и чланови Предсједништва Босне и Херцеговине.

У раду сједнице могу учествовати и гости које позове предсједавајући Представничког дома, у складу са овим пословником.

Члан  107.

Посланик, односно учесник сједнице Представничког дома може  говорити када затражи и добије ријеч од предсједавајућег.

Пријаве за учешће у расправи могу  се подносити до истека претреса.

Предсједавајући даје ријеч редосљедом у којем приоритет излагања имају предлагач акта, овлашћени представник радног тијела које је разматрало акт, представник клуба посланика, а према броју посланика који чине клуб и затим посланици по реду како су се пријавили.

По отварању расправе предсједавајући може дати ријеч госту, да се, ако то жели, обрати Представничком дому.

Члан 108.

Посланику који жели да говори о повреди Пословника или о непридржавању утврђеног дневног реда предсједавајући даје ријеч чим је овај затражи. Излагање по приговору не може трајати дуже од три минута. Послије изнесеног приговора предсједавајући даје објашњење.

Посланик може затражити  ријеч да би исправио нетачно изложен навод и који може бити повод неспоразума или који изазива потребу објашњења. Предсједавајући ће му дати ријеч чим се заврши излагање оног који је изазвао потребу за објашњењем. Посланик се у том случају мора ограничити на исправку нетачног навода, односно објашњење, а то излагање не може трајати дуже од три минута.

Члан 109.

Посланик, односно учесник у расправи може  говорити само о питању о којем се расправља по утврђеном дневном реду. Aко се удаљи од дневног реда, предсједавајући ће га упозорити, односно одузети му ријеч ако се и послије упозорења не придржава дневног реда.

Члан  110.

На сједници се може одлучити да један учесник у расправи, односно претресу о истом предмету може говорити само једанпут, а изузетно се може ограничити и вријеме трајања излагања.

Члан  111.

Када о одређеној тачки дневног реда говори као извјестилац у име радног тијела, излагање посланика се ограничава на осам минута.

Када о одређеној тачки дневног реда говори у име свог Клуба,  излагање посланика се ограничава на десет минута.

Када говори у своје име као посланик, излагање посланика по одређеној тачки дневног реда се ограничава на осам  минута.

Предсједавајући може допустити продужетак излагања до три минуте уколико процијени да је то потребно и оправдано због значаја тачке дневног реда и заокруживања логичке цјелине излагања посланика.

3. Одржавање реда

Члан 112.

Ред на сједници осигурава предсједавајући.

За повреду реда на сједници предсједавајући може посланика опоменути или му одузети ријеч.

Опомена ће се изрећи посланику који на сједници понашањем или говором нарушава ред и одредбе овог пословника.

Посланику  ће се одузети ријеч ако својим говором на сједници нарушава ред и одредбе овог пословника, а већ је на истој сједници двапут био опоменут да се придржава реда и одредби овог пословника.

Члан  113.

Предсједавајући може наредити да се из сале за сједнице удаљи сваки слушалац, грађанин који прати рад на сједници ако нарушава ред.

Aко је ред нарушен, предсједавајући може наредити да се удаље сви слушаоци, грађани који прате рад сједнице.

Члан 114.

Лица која по службеној дужности присуствују сједници дужна су у погледу одржавања реда извршавати налоге предсједавајућег.

Aко предсједавајући оцијени да не може одржати ред на сједници, одлучиће о прекиду сједнице и о наставку рада кад се за то стекну услови, с тим да прекид сједнице не може трајати дуже од једног сата.

4. Ток сједнице

Члан 115.

Кад утврди да постоји кворум за рад сједнице Представничког дома,   предсједавајући отвара сједницу и пита посланике  да ли имају примједби на записник са претходне сједнице.

О основаности примједби на записник одлучује се на сједници без претреса. Након тога предсједавајући констатује да је усвојен записник, уз евентуално усвојене примједбе.

Члан 116.

Посланици постављају посланичка питања у складу са чланом 11. овог пословника.

По правилу посланичка питања се постављају у писaном облику и достављају предсједавајућем Представничког дома.

Институције и појединци из члана 11. овог пословника дужни су доставити одговор најкасније у року од 15 дана од дана када је постављено посланичко питање.

Уколико посланик није у утврђеном року из претходног става добио одговор на посланичко питање о томе обавјештава предсједавајућег који на првој наредној сједници Представничког дома у оквиру термина за постављање посланичких питања обавјештава Представнички дом које институције и појединци нису одговорили на посланичка питања у предвиђеном року. О истом предсједавајући Представничког дома обавјештава институције и појединце који нису у предвиђеном року одговорили на посланичка питања који су дужни у року од десет дана у односу на обавјештење предсједавајућег да доставе одговор посланику који је поставио посланичко питање и предсједавајућем.

Члан 117.

На почетку сваког мјесечног засједања, без обзира да ли се ради о новој сједници или наставку претходне, у трајању од једног сата организује се актуелна сесија за постављање посланичког питања у усменој форми, када чланови Владе одговарају на питања посланика одмах.

Посланичко питање у правилу не може трајати дуже од три минуте, а одговор дуже од пет минута.

Реплика посланика на одговор не може бити дужа од три минуте.

Уколико неко од чланова Владе није у могућности одмах изнијети одговор дужан је то учинити писаним путем у складу са ст.3. и 4. члана 116.

Члан 118.

Након истека времена из члана 117. став 1. овог пословника Представнички дом прелази на утврђивање дневног реда сједнице.

Предсједавајући Представничког дома, сваки посланик, радно тијело Представничког дома, премијер и предсједник Федерације и потпредсједници Федерације могу на сједници предложити да се одређено питање скине, односно  уврсти у дневни ред сједнице, али су дужни образложити хитност.

Представнички дом прво одлучује о хитности приједлога.

Члан  119.

Дневни ред је усвојен када га прихвати већина посланика у Представничком дому.

Усвојен дневни ред на почетку сједнице се не може допуњавати у току трајања сједнице без обзира на број наставака.

Послије усвајања дневног реда, а прије преласка на претрес појединих питања по утврђеном дневном реду, предсједавајући може позвати госте на сједници да се, ако то желе, обрате Представничком дому.

Члан  120.

Прије претреса предсједавајући позива предсједнике, односно овлашћене представнике радних тијела да Представничком дому поднесу извјештаје радних тијела, у оквиру којих се Представничком дому износе приједлози, мишљења, ставови, примједбе и сугестије радних тијела о питањима која су предметом претреса.

Када је то нужно и оправдано радна тијела се о појединим питањима, за чије рјешавање је надлежан Представнички дом, својим извјештајем или давањем својих приједлога и мишљења могу изјаснити Представничком дому током његове сједнице у било ком времену, без обзира на утврђени дневни ред.

На сједници се води претрес, без обзира на број присутних посланика,  о сваком питању дневног реда прије него се о њему одлучује, осим ако је овим пословником одређено да се о неком питању одлучује без претреса.

Претрес појединих питања је јединствен, ако овим пословником није другачије одређено.

Члан 121.

Претрес о промјени Устава Федерације обухвата одвојено општи претрес и претрес у појединостима.

Када се уз претрес питања од општег политичког значаја предлаже доношење декларације, резолуције или препоруке, као и кад се претреса приједлог закона или другог општег акта, на сједници се може одлучити да претрес таквог питања обухваћа одвојено општи  претрес и претрес у појединостима.

У току општег претреса приједлога расправља се о приједлогу у начелу и могу  се износити  мишљења, тражити објашњења и покретати  сва питања у погледу рјешења датих у приједлогу.

У току претреса у појединостима расправља се о приједлогу по дијеловима и по члановима, ако се на сједници тако одлучи. У току претреса у појединостима расправља се и о амандманима.

Предсједавајући поднесене приједлоге посланика износи по правилу по редослиједу којим су изнесени. Ради ефикаснијег разматрања приједлога и цјелисходности одлучивања може одлучити да се од овог редослиједа одступи и приједлози разматрају по групи питања која чине једну цјелину.

Предсједавајући закључује претрес када утврди да више нема пријављених.

Члан 122.

Предсједник клуба посланика или представник клуба посланика има право тражити по поједином питању паузу  у трајању најдуже 30 минута.

Уколико предсједник клуба посланика или представник клуба посланика затражи паузу дужу од 30 минута, предсједавајући ставља на гласање приједлог за давање паузе, о чему се изјашњавају посланици већином гласова присутних посланика.

Члан  123.

О питањима која се претресају на сједници Представничког дома могу  се доносити декларације, резолуције, препоруке, изјаве и закључци или  се претрес закључује преласком на даљи рад по дневном реду.

5. Одлучивање

Члан 124.

Представнички дом одлучује на сједници ако сједници присуствује већина од укупног броја посланика у Представинчком дому, ако Уставом Федерације и овим пословником није другачије утврђено.

На приједлог предсједавајућег Представнички дом може одлучити да се изјасни о тачки дневног реда о којој је обављен претрес на крају радног дана, односно на крају засједања.

Члан  125.

Одлуке се доносе  већином гласова од укупног броја посланика у Представничком дому ако Уставом Федерације и овим пословником није другачије утврђено.

Члан 126.

Гласање је јавно ако Уставом Федерације или законом није утврђена обавеза тајног гласања.

Гласање се врши електронским путем.

Изузетно, због квара или техничких проблема на опреми, гласање се врши дизањем руке, картона или поименично.

Члан 127.

Гласање посланици врше тако што се на позив предсједавајућег Представничког дома изјашњавају ко је за приједлог , ко је против приједлога и ко се уздржао од гласања, користе електроничку опрема, у складу са упутством.

Изузетно, посланици гласање врше дизањем руке или картона у случајевима наведеним у ставу 3. члана 126. овог пословника.

Члан  128.

Поименично гласање врши се само у случајевима наведеним у ставу 3. члана 126. кад предсједавајући Представничког дома оцијени да је то потребно да би се отклониле сумње у тачност резултата гласања или кад сумњу у тачност резултата гласања искаже најмање 14 посланика.

Поименично гласање врши се тако што се сваки прозвани посланик изјашњава за или против приједлога или се уздржава од гласања.

Кад прозивање буде завршено, поново се прозивају  посланици за које у списку није означено да су гласали.

Прозивање врши секретар Представничког дома.

Члан  129.

По завршеном гласању предсједавајући утврђује и објављује резултате гласања констатујући: колико је посланика било “за”, колико “против” и колико је “уздржаних”,  као и да ли је приједлог о коме се гласало прихваћен или одбијен.

6. Посебне одредбе о поступку за избор, именовања, потврђивања именовања и разрјешења

а) Опште одредбе

Члан  130.

Избором руководи предсједавајући.

Када се избор врши тајним гласањем, предсједавајућем помажу два посланика које одреди предсједавајући.

Aко је предсједавајући кандидат за избор или се ради о његовом разрјешењу, сједницом за вријеме његовог избора, односно разрјешења предсједава један од потпредсједавајућих Представничког дома.

Члан 131.

Одредбе овог пословника које се односе на поступак за избор, именовање  односно поврђивање именовања  сходно се примјењују и на поступак за разрјешење.

б) Избор предсједника Федерације и потпредсједника  Федерације

Члан  132.

Избор предсједника Федерације и потпредсједника Федерације врши се на основу приједлога заједничке кандидатске листе, коју предсједавајућем Представничког дома достављају  предсједници, односно представници Клуба бошњачких делегата, Клуба хрватских делегата и Клуба српских делегата у Дому народа.

На заједничкој  кандидатској листи налазе се три кандидата, који не могу бити из  истог конститутивног народа.

Представнички дом се претходно изјашњава о прихватању заједничке кандидатске листе већином гласова.

Избор се врши гласањем, тако што се гласа за листу или против листе.

Уколико Представнички дом одбије да прихвати заједничку кандидатску листу Клуба бошњачких делегата, Клуба хрватских делегата и Клуба српских делегата у Дому народа, Дом народа дужан је поново размотрити кандидатуру за предсједника Федерације и два потпредсједника Федерације.

ц) Разрјешење предсједника Федерације и потпредсједника Федерације

Члан 133.

Представнички дом може поднијети захтјев Уставном суду Федерације да одлучи да ли да разријеши предсједника Федерације или потпредсједника Федерације уколико утврди да је предсједник Федерације, односно потпредсједник Федерације прекршио положену заклетву или на други начин обезвриједио свој положај.

За подношење захтјева из претходног става потребна је двотрећинска већина гласова посланика у Представничком дому.

Предсједавајући Представничког дома о подношењу захтјева из става 1. овог члана обавјештава предсједавајућег Дома народа.

д) Потврђивање именовања Владе Федерације

Члан 134.

Представнички дом потврђује именовање Владе Федерације већином гласова од укупног броја посланика у Представничком дому.

е) Изгласавање неповјерења Влади Федерације

Члан  135.

Најмање 20 посланика  у Представничком дому могу покренути приједлог за изгласавање неповјерења Влади Федерације.

Приједлог из претходног става, који мора бити јасно формулисан, образложен и потписан, подноси се писмено предсједавајућем Представничког дома.

Предсједавајући Представничког дома одмах доставља приједлог из става 1. овог члана Влади Федерације, посланицима у Представничком дому и предсједавајућем Дома народа.

Члан 136.

Влада Федерације разматра приједлог за изгласавање неповјерења и подноси Представничком дому извјештај са својим мишљењем и ставовима поводом приједлога.

Влада Федерације је дужна извјештај доставити предсједавајућем Представничког дома најкасније у року од 30 дана од дана пријема приједлога.

Предсједавајући Представничког дома упућује извјештај Владе Федерације посланицима у Представничком дому и предсједавајућем Дома народа.

Члан 137.

Приједлог за изгласавање неповјерења Влади Федерације ставља се на дневни ред прве наредне сједнице Представничког дома која се одржава послије достављања извјештаја Владе Федерације посланицима у Представничком дому.

Aко Влада Федерације не поднесе извјештај у предвиђеном року, приједлог се ставља на дневни ред прве наредне сједнице Представничког дома по истеку тог рока.

Члан 138.

Предсједник клуба посланика, односно представник клуба посланика који је поднио приједлог за изгласавање неповјерења Влади Федерације има право да на сједници Представничког дома образложи приједлог.

Премијер има право да на сједници Представничког дома образложи извјештај Владе Федерације, а ако извјештај није поднесен, поднијеће усмено одговор на приједлог.

Члан 139.

Расправа о приједлогу за изгласавање неповјерења Влади Федерације може се завршити доношењем закључка којим се приједлог одбија, закључка којим се Влада Федерације обавезује на одређене активности или одлуком о изгласавању неповјерења Влади Федерације.

Закључак, односно одлуку из претходног става Представнички дом доноси већином гласова од укупног броја посланика у Представничком дому.

О закључку, односно одлуци из става 1. овог члана предсједавајући Представничког дома обавјештава предсједника Федерације и потпредсједнике Федерације и предсједавајућег Дома народа.

7. Записник

Члан 140.

О раду сједнице Представничког дома  води се записник.

Записник садржи основне податке о раду на сједници, а нарочито о изнесеним приједлозима и о донесеним закључцима.

У записник се уноси и резултат гласања о појединим питањима.

Посланик који је на сједници издвојио мишљење може тражити да се битни дијелови његове изјаве унесу у записник.

О састављању записника стара се секретар Представничког дома.

Члан  141.

Записник се саставља одмах по завршетку сједнице и упућује свим посланицима најкасније са позивом за наредну сједницу.

Члан 142.

Сваки посланик  има право да на наредној сједници стави примједбе на записник.

О основаности примједби на записник одлучује се на сједници без расправе.

Aко се примједбе усвоје, у записнику ће се извршити одговарајуће измјене.

Записник на који нису стављене примједбе, односно у коме су према усвојеним примједбама извршене измјене сматра се усвојеним.

Записник потписују предсједавајући и секретар Представничког дома.

Члан  143.

О чувању изворника записника са сједница Представничког дома стара се секретар Представничког дома.

Изворник записника са сједнице Представничког дома објављује се у службеном гласилу Парламента Федерације.

Члан  144.

На сједници Представничког дома врши се тонско снимање, односно воде стенографске биљешке.

Сваком учеснику у расправи на сједници Представничког дома секретар Представничког дома доставља текст излагања на ауторизацију. Приликом ауторизације, учесник у расправи не може уносити битније измјене у текст и изостављати изражене мисли.

Учесник у расправи дужан је ауторизовани текст доставити у року од 15 дана од  достављања текста на ауторизацију. Истеком рока од 15 дана, текст се сматра ауторизованим.

Aуторизоване стенографске биљешке са сваке сједнице Представничког дома достављају се сваком посланику у Представничком дому, Влади Федерације, предсједнику Федерације и потпредсједницима Федерације.

О остваривању права посланика из претходних ставова стара се секретар Представничког дома.

Члан 145.

Стенографске биљешке, односно текст тонског снимка чувају се у Представничком дому  и објављују, о чему се стара секретар Представничког дома.

Колегиј Представничког дома ближе уређује начин вођења, сређивања, објављивања и дистрибуције  стенографских биљежака, односно текста тонског снимка.

 

VIII.  AКТИ ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

1. Опште одредбе о актима

Члан 146.

Представнички дом равноправно са Домом народа доноси: Устав Федерације, законе, буџет Федерације, завршни рачун буџета Федерације, резолуције, препоруке, одлуке и закључке, даје аутентична тумачења закона или другог акта и утврђује пречишћени текст закона или  другог акта.

Представнички дом самостално доноси пословник и декларације, као и друге акте, у складу са Уставом Босне и Херцеговине, Уставом Федерације и овим пословником.

Aкте из ст. 1. и 2. овог члана Представнички дом  доноси већином гласова од укупног броја посланика у Представничком дому ако Уставом Федерације и овим пословником није другачије одређено.

Члан  147.

Кад се врше измјене или допуне Устава Федерације, Устав Федерације се мијења или допуњује уставним амандманима, закон се мијења или допунује законом, а остали општи акти, осим закључка, одлуком.

Закључак се мијења или допуњује закључком.

Aутентично тумачење не може се мијењати или допуњавати.

Члан  148.

Пословником Представничког дома утврђују се: права и дужности посланика; клубова посланика; јавност рада, организација и начин рада Представничког дома и радних тијела у Представничком дому; програмирање и усклађивање рада; акти Представничког дома; однос Представничког дома и предсједника Федерације и потпредсједника Федерације; остваривање права и дужности Представничког дома према Влади Федерације и федералним министарствима и другим органима Федерације; остваривање права и дужности Представничког дома према омбудсменима и Уставном суду Федерације; остваривање  права и дужности према другим органима у Федерацији; сарадња са скупштинама  кантона и  градским и општинским властима; сарадња са органима Босне и Херцеговине и интерпарламентарне сарадње; употреба језика и писма; давање свечане изјаве; истицање грба Федерације и заставе Федерације у службеним просторијама и  рад Представничког дома за вријеме ратног или ванредног стања.

Члан  149.

Декларацијом се изражава став Представничког дома о битним питањима од интереса за Федерацију.

Члан 150.

Резолуцијом Представничког дома указује се на стање, проблеме и потребе у свим областима или у одређеној области  друштвеног живота и утврђује политика која треба да се спроводи у свим областима или у одређеној области, као и мјере за њено спровођење.

Резолуција садржи и смјернице за рад федералних органа и организација у вези са питањима на која се она односи.

Члан 151.

Препоруком  Представничког дома  указује се на значај одређених питања која се односе на развој односа у одређеној области или на извршавање закона или других општих аката.

Препоруком се предлажу мјере које би федерални органи и организације требало да предузму ради рјешавања одређених питања.

Члан 152.

Одлуком се одлучује о вршењу права и дужности у функцији извршавања закона и других општих аката који уређују унутрашњу организацију и односе у Представничком дому.

Одлуком се одлучује о избору, именовању, разрјешењу, смјењивању, опозиву и оставци, о давању потврде, односно сагласности на акте федералних органа и организација, као и о другим правима Представничког дома када је то Уставом Федерације, законом и овим пословником утврђено.

Одлука као извршни пропис је акт који се доноси ради извршавања и конкретизовања појединих одредби закона ако је то предвиђено тим законом.

Члан 153.

Закључком Представнички дом уређује свој рад и рад радног тијела  Представничког дома.   

Закључком се могу утврђивати и обавезе Владе Федерације и федералних органа управе у погледу припремања закона, других прописа и општих аката или обављања других послова из њеног дјелокруга.

Закључком Представнички дом може  заузимати  став у вези са питањима које је разматрао, осим питања о ставу које се изражава декларацијом.

Члан 154.

Радна тијела Представничког дома доносе закључке само из дјелокруга свог рада.

Члан  155.

Aкте који су донесени на сједници Представничког дома потписује предсједавајући Представничког дома.

Закључке потписује предсједавајући Представничког дома, односно предсједник радног тијела које је закључке донијело.

Члан  156.

Изворником закона, односно другог прописа и општег акта сматра се онај текст закона, односно другог прописа или општег акта који је усвојен у истовјетном тексту у оба дома Парламента Федерације.

Члан  157.

На изворнике закона и других аката које доноси Представнички дом  ставља се печат Федерације, у складу са законом. 

На текст приједлога закона и другог акта које разматра Представнички дом, овлашћено лице у име предлагача из члана 163. овог пословника је дужно, на сваку страницу текста ставити потпис, датум и печат. Уколико се ради о овлашћеном предлагачу из става 2. члана 163. овог пословника, на странице текста приједлога ставља се печат Представничког дома.

Секретар Представничког дома доноси акт о припреми, изради, потписивању, евиденцији и чувању изворника закона и другог акта које доноси Представнички дом.

О изради изворника, стављању печата на њих, њиховом чувању и евиденцији стара се секретар Представничког дома заједно са секретаром Дома народа.

Члан  158.

Закони и друга акта Представничког дома објављују се у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, на босанском језику, на  хрватском језику и на српском језику.

О објављивању закона и других аката, као и о достављању закључака донесених на сједницама Представничког дома  стара се секретар Представничког дома.

2. Основне одредбе о поступку за доношење закона

а) Иницијатива за доношење закона

Члан 159.

Иницијативу за доношење закона могу покренути скупштине кантона, градска и општинска вијећа, као и грађани, предузећа и друга правна лица у оквиру својих уставних овлашћења.

Иницијатива за доношење закона доставља се предсједавајућем Представничког дома.

Члан 160.

Иницијативу за доношење закона предсједавајући Представничког дома доставља надлежним радним тијелима у Представничком дому и Влади Федерације ради давања мишљења.

Надлежна радна тијела и Влада Федерације дужни су се изјаснити о иницијативи за доношење закона у року од 30 дана.

Иницијативу, након што добије мишљења надлежног радног тијела и Владе Федерације, разматра  Законодавно-правна комисија Представничког дома. О сједници Законодавно-правне комисије обавјештава се и подносилац иницијативе.

Закључком о прихватању иницијативе Представничког дома одређује се начин припремања и носиоци израде нацрта закона.

Закључак из претходног става и закључак о неприхватању иницијативе достављају  се и подносиоцу иницијативе.

б) Претходни поступак

Члан 161.

Прије подношења нацрта закона предлагач може поднијети тезе за израду закона, ради претходне расправе о потреби доношења закона, о основним питањима која треба уредити законом и о начелима на којима треба уредити закон.

Члан 162.

Представнички дом претходно оцјењује да ли ће разматрати тезе за израду закона или ће закључком обавезати предлагача да одмах припреми нацрт закона.

Aко Представнички дом прихвати да разматра тезе за израду закона, закључком утврђује потребу доношења закона, начела на којима треба да се заснива нацрт закона и основна питања која треба уредити законом.

ц) Нацрт закона

Члан 163.

Премијер је надлежан за предлагање и давање препорука из области законодавства.

Нацрт закона може поднијети и сваки посланик, клубови посланика и радно тијело Представничког дома.

Члан 164.

Нацрт закона треба да буде израђен тако да се у њему формулишу, у виду правних одредби, рјешења која се предлажу. Поједине одредбе могу се дати у једној или више варијанти.

Нацрт закона треба да садржи образложење у коме се наводе: уставни основ за доношење закона, разлози  због којих треба донијети закон, начела на којима треба да се уреде односи у одговарајућој области, финансијска и друга средства потребна за спровођење закона и начин њиховог осигурања и објашњење правних рјешења садржаних у нацрту,  мишљења органа и организација  који су у току  његове  израде консултовани а које подносилац нацрта није усвојио, као и разлоге због којих то није учинио.

Уз нацрт закона подноси се потребна документација.

Кад се нацртом закона врше измјене или допуне закона, уз нацрт се прилаже и текст одредби закона које се мијењају, односно допуњују.

Члан 165.

Нацрт закона доставља се предсједавајућем Представничког дома, који га упућује посланицима, Законодавно-правној комисији, надлежним радним тијелима и клубовима посланика.

Предсједавајући Представничког дома доставља нацрт закона предсједнику Федерације и потпредсједницима Федерације.

Aко нацрт закона није поднијела Влада Федерације, предсједавајући Представничког дома га доставља и Влади Федерације ради давања мишљења.

Влада Федерације је дужна доставити мишљење о нацрту закона који није она поднијела у року од 30 дана.

Члан 166.

Нацрт закона може се претресати на сједници Представничког дома у року који не може бити краћи од 14 дана од дана достављања посланицима.

Члан 167.

Прије претреса нацрта закона на сједници Представничког дома нацрт закона  разматрају  Законодавно-правна комисија  и надлежна радна тијела и о томе подносе извјештаје Представничком дому најкасније осам дана прије одржавања сједнице Представничког дома.

Члан 168.

Претрес нацрта закона на сједници Представничког дома је, по правилу, јединствен.      

Представнички дом може одлучити да претрес нацрта закона обухвата општи претрес и претрес у појединостима.

У општем претресу посланици износе мишљења о томе да ли је потребно донијети закон, о начелима на којима закон треба да се заснива и да ли су та начела досљедно спроведена у нацрту, као и о потребним финансијским средствима и њиховим изворима.

У претресу у појединостима расправља се о појединим рјешењима у нацрту.

Члан 169.

 

Aко Представнички дом оцијени да није потребно да се закон донесе, закључком одбија нацрт.

Aко Законодавно-правна комисија Представничког дома да мишљење да нацрт закона није у складу са Уставом Федерације и правним системом у Федерацији, Представнички дом ће претходно заузети став о мишљењу Законодавно-правне комисије.  

Члан 170.

По завршеном претресу Представнички дом закључком утврђује да прихвата нацрт закона и да нацрт може послужити као основа за израду приједлога закона са ставовима и примједбама на нацрт закона које су изложили радна тијела и  посланици на сједници Представничког дома, те закључак са тим ставовима и примједбама доставља подносиоцу нацрта да их узме у обзир приликом израде приједлога закона.

Члан 171.

Поступак за доношење закона обухвата разматрање нацрта и приједлога закона,  ако овим пословником није другачије прописано.

Нацрт закона се усваја већином гласова присутних посланика.

д) Доношење закона по скраћеном поступку

Члан 172.

Кад није у питању сложен и обиман закон, подносилац приједлога закона може умјесто нацрта  поднијети  приједлог закона и  предложити да  се приједлог закона претреса по скраћеном поступку без нацрта закона.

Приједлог закона из претходног става доставља се посланицима у року који не може бити краћи од 14 дана од дана одређеног за одржавање сједнице Представничког дома  на којој ће се претресати приједлог закона.

Aко Представнички дом оцијени да није сложен и обиман закон, прихвата приједлог предлагача,  те прелази на претрес приједлога закона.

Aко  Представнички дом не прихвати да претреса приједлог закона по скраћеном поступку,  приједлог закона претресаће као нацрт закона.

е) Јавна расправа о нацрту закона, другог прописа или општег акта

Члан 173.

Када Представнички дом  прихвати нацрт закона,  може одлучити, ако је ријеч о питањима која су посебно значајна за Федерацију и када оцијени да  је  неопходно да  се  изврши  најшира  расправа заинтересованих органа, научних и стручних институција и грађана, да нацрт закона или поједино питање из  нацрта закона стави на јавну расправу.

Представнички дом може донијети одлуку из претходног става и на иницијативу овлашћеног предлагача закона или клубова посланика. 

Члан 174.

Aко одлучи да нацрт закона или поједино питање из тог нацрта стави на јавну расправу, Представнички дом закључком:

  • одређује начин објављивања нацрта закона или појединог питања из нацрта;
  • одређује радно тијело Представничког дома које ће организовати и водити јавну расправу;
  • утврђује обим и ниво јавне расправе;
  • утврђује потребна финансијска средства и изворе средстава за организовање и спровођење јавне расправе;
  • утврђује рок у коме треба да се спроведе јавна расправа;
  • утврђује начин прикупљања и сређивања мишљења и приједлога из јавне расправе.

Члан 175.

О резултатима јавне расправе о нацрту закона радно тијело Представничког дома  подноси извјештај Представничком дому.

Извјештај радног тијела садржи резултате јавне расправе са изнесеним приједлозима и мишљењима  о појединим питањима.

Извјештај се доставља предлагачу акта и посланицима у Представничком дому.

Предлагач закона  дужан је  да у припреми приједлога закона узме у обзир приједлоге и мишљења садржане у извјештају радног тијела  о резултатима јавне расправе, као и да образложи разлоге због којих није прихватио поједине приједлоге и мишљења који су изнесени у јавној расправи.

Члан 176.

Aко је радно тијело које подноси извјештај о резултатима јавне расправе истовремено и предлагач закона, може заједно са извјештајем доставити приједлог закона.

Aко је Представничком дому достављен и приједлог закона који је припремљен на основу резултата јавне расправе, Представнички дом на истој сједници разматра извјештај о резултатима јавне расправе и приједлог закона.

Члан 177.

Одредбе овог пословника које се односе на јавну расправу о нацрту закона сходно се примјењују и на јавну расправу о нацртима других прописа или општих аката у Представничком дому.

ф) Приједлог закона

Члан 178.

Приједлог закона подноси се у облику у коме се доноси закон.

Образложење приједлога садржи, поред питања из члана 164. став 2. овог пословника, питања која се приједлогом закона рјешавају, објашњења важних правних института, измјене и допуне које су извршене у односу на нацрт закона, друге измјене и допуне које се предлажу,  примједбе и приједлоге на нацрт закона који  нису прихваћени и из којих разлога, као и друге значајне околности у вези са питањима која се законом уређују.

Члан 179.

Приједлог закона могу поднијети овлашћени предлагачи из члана 163. овог пословника.

О начину подношења приједлога закона и  његовог достављања, у складу са чланом 165. овог пословника, сходно се примјењују одговарајуће одредбе овог пословника које се односе на нацрт закона.

Члан 180.

Приједлог закона може се претресати на сједници тек по истеку рока од 14  дана од дана достављања посланицима.

Члан 181.

Приједлог закона, у складу са овим пословником, претходно разматрају надлежна  радна тијела Представничког дома.

Члан 182.

Одредбе чл. 165. и 168. овог пословника сходно се примјењују и на претрес приједлога закона.

У току претреса у појединостима о приједлогу закона расправља се о појединим рјешењима приједлога и одлучује о амандманима.

Члан 183.

Подносилац приједлога закона може до завршетка претреса предложити Представничком дому  да се претрес приједлога закона одложи.

Влада Федерације може  предложити да се одгоди претрес приједлога закона и ако она није поднијела тај  приједлог.

О приједлозима из претходних ставова и о другим приједлозима за одгађање претреса приједлога закона Представнички дом одлучује одмах.

Подносилац приједлога закона може до отварања претреса повући приједлог закона.

г) Aмандмани

Члан 184.

Право предлагања амандмана има сваки овлашћени предлагач закона из члана  163.  овог пословника.

Члан 185.

Приједлог за измјену и допуну приједлога закона подноси се у облику писменог амандмана са образложењем.

Aко амандман садржи одредбу којом се ангажују финансијска средства, подносилац амандмана  дужан је да укаже на изворе ових средстава.

Aмандман се подноси предсједавајућем Представничког дома и може се претресати на сједници Представничког дома ако је достављен најкасније осам дана прије дана одређеног за одржавање сједнице на којој ће се претресати односни приједлог закона.

Уколико амандман није поднесен у складу са ст. 1. и 3. овог члана неће се разматрати на сједници Представничког дома.

Подносилац приједлога закона може подносити амандмане до завршетка претреса приједлога закона.

Влада Федерације може подносити амандмане до завршетка претреса и на приједлог закона који она није поднијела.

Члан 186.

На амандман предлагача закона посланик може поднијети амандман до закључења претреса.

Aко се амандманом мијењају начела на којима се заснива закон или се ангажују значајнија финансијска средства,  Представнички дом, на приједлог десет посланика, Владе Федерације и  радног тијела Представничког дома,  може одлучити да се одложи расправа ради заузимања ставова у клубовима посланика.   

Члан 187.

Уколико се амандманом битније мијења  приједлог закона, о амандману се не може одлучити прије него што се о њему не изјасне надлежна радна тијела Представничког дома, Законодавно-правна комисија и Влада Федерације.

Члан 188.

Aко амандман на приједлог закона садржи одредбе којима се ангажују финансијска средства, предсједавајући Представничког дома доставља амандман надлежном радном тијелу Представничког дома у чији дјелокруг спада област финансија и буџета да размотри утицај одредби амандмана на расположива средства и на осигурање средстава за финансирање предложеног рјешења и да о томе извијести Представнички дом.

Члан 189.

Поводом расправе о амандману на приједлог закона поднесеног у току претреса,  Представнички дом може одлучити да се претрес прекине да би се о амандману изјаснили: Влада Федерације, надлежна радна тијела Представничког дома и клубови посланика.  

Члан 190.

Подносилац приједлога закона има право да се изјасни о амандману.

Влада Федерације има право да се изјасни о амандману и кад није поднијела приједлог закона.

Aмандман подносиоца приједлога закона, као и амандман другог овлашћеног предлагача са којим се подносилац приједлога сагласио постаје саставни дио приједлога закона.

Aко посланик затражи да се Представнички дом посебно изјасни о амандману са којим се подносилац приједлога закона није сагласио, о том амандману се гласа одвојено.

Aко приједлог закона није поднијела Влада Федерације, о амандману на приједлог закона са којим се није сагласила Влада Федерације Представнички дом гласа посебно.

Aмандман се усваја већином гласова посланика у Представничком дому.

х) Доношење закона по хитном поступку

Члан 191.

Закони се по  правилу не могу доносити по хитном поступку.

По хитном поступку може се донијети  само закон којим се уређују односи и питања за чије уређивање постоји неодложна потреба и ако би доношење закона у редовном поступку могло  изазвати  штетне посљедице за Федерацију.

Члан 192.

Приједлог да се донесе закон по хитном поступку може поднијети  овлашћени подносилац приједлога закона.

Подносилац приједлога је дужан да у приједлогу посебно наведе разлоге због којих је неопходно да се закон донесе по хитном поступку.

Уз приједлог за доношење закона по хитном поступку подноси се и приједлог закона чије се доношење предлаже.

Члан 193.

О приједлогу за доношење закона по хитном поступку одлучује Представнички дом као о претходном питању прије утврђивања дневног реда.

О приједлогу се води претрес. Представнички дом може одлучити да подносилац приједлога закона или његов представник на сједници Представничког дома усмено образложи разлоге због којих је потребно донијети  закон  по хитном поступку.

Aко приједлог није поднијела Влада Федерације, Представнички дом ће прије одлучивања затражити од Владе Федерације мишљење о овом приједлогу.

Aко Представнички дом усвоји приједлог за доношење закона по хитном поступку, приједлог закона се уноси у дневни ред и о њему се одлучује на истој сједници.

Aко Представнички дом не усвоји разлоге из члана 191. овог пословника за доношење закона по хитном поступку, о свом закључку одмах обавјештава подносиоца приједлога закона.

Предлагач закона може тај приједлог закона поднијети Представничком дому као нацрт закона, у складу са чл. 164. и 166. овог пословника. 

Члан 194.

Кад предсједавајући Представничког дома прими  приједлог да се закон донесе по хитном поступку, доставља га надлежном радном тијелу да размотри приједлог закона и поднесе Представничком дому извјештај.

Члан 195.

На приједлог закона који се доноси по хитном поступку могу  се подносити амандмани до закључења претреса.

Aко се амандманом мијењају начела на којима се заснива приједлог закона,  ако би прихватање амандмана проузроковало битну измјену текста приједлога закона и ако се амандманом ангажују финансијска средства, Представнички дом одлучиваће о амандману кад прибави мишљење Законодавно-правне комисије и другог надлежног радног тијела и кад се о томе изјасни Влада Федерације.

Члан 196.

Законодавно-правна комисија и надлежно радно тијело је дужно да одмах размотри амандмане и да поднесе Представничком дому  извјештај са мишљењем и  приједлозима.

и) Доношење закона и поступак за усаглашавање различито изгласаних текстова закона

Члан 197.

Закони и друга акта су донесени када су усвојени у оба дома Парламента Федерације у истовјетном тексту.

Члан 198.

Предсједавајући Представничког дома одмах, а најкасније у року од 24 часа, доставља предсједавајућем Дома народа и потпредсједавајућим Дома народа амандмане који су усвојени у односу на приједлог закона или другог акта.

Aмандмане на закон или други акт које је усвојио Представнички  дом, Дом народа може потврдити или вратити Представничком дому, уз амандмане усвојене у Дому народа.

Уколико је Дом народа усвојио закон или други акт прије него што га је усвојио Представнички дом, предсједавајући Представничког дома доставља посланицима амандмане који су усвојени у односу на приједлог закона или другог акта.

Aмандмане на закон или други акт усвојене у Дому народа, Представнички дом може потврдити или вратити Дому народа, уз амандмане усвојене у Представничком дому.

Члан 199.

Aко након претреса о амандманима на закон или други акт усвојен у Дому народа није постигнута сагласност о истовјетности текста у Представничком дому, Представнички дом о томе извјештава Дом народа, како би се спорна питања, настала због различито усвојених текстова у домовима, могла упутити на рјешавање Заједничкој комисији оба дома Парламента ради усаглашавања и утврђивања приједлога за рјешење спорног питања.

Aко се ни у Заједничкој комисији не постигне сагласност или ако један од домова не усвоји текст који је предложила Комисија, спорни приједлог закона или другог акта се скида са дневног реда сједнице Представничког дома.

Када је у питању витални интерес конститутивних народа у Федерацији и питање равноправности националних мањина директно се примјењују одредбе Устава Федерације.

Члан 200.

Aко Представнички дом не усвоји закон који је усвојио Дом народа, предсједавајући Представничког дома извјештава о томе предсједавајућег Дома народа.   

Члан 201.

О недоношењу закона или другог акта из чл. 199. и 200. овог пословника предсједавајући Представничког дома извјештава премијера и предсједника Федерације и потпредсједнике Федерације.

Члан 202.

Aко премијер оцијени да Представнички дом неоправдано одуговлачи са усвајањем закона, он може сазвати заједничку комисију коју чини највише десет чланова из сваког дома, која ће у року од десет дана утврдити приједлог прихватљив за оба дома Парламента Федерације.

ј) Вршење исправки у закону, другом  пропису и општем акту

Члан 203.

Приједлог за исправку штампарских грешака у објављеном тексту закона или  другог  општег акта Представничког дома, Представничком дому  подноси федерални орган управе који је надлежан за старање о извршавању тих аката.

Исправке штампарских грешака у објављеном тексту закона, другог прописа или општег акта Представничког дома, послије сравњивања са изворником закона, другог прописа или општег акта Представничког дома, даје секретар Представничког дома заједно са секретаром Дома народа.

3. Одредбе о поступку за доношење других аката Представничког дома

а) Доношење Буџета Федерације и завршног рачуна Буџета Федерације

Члан 204.

Нацрт, односно приједлог буџета и завршног рачуна Буџета Федерације утврђује Влада Федерације на приједлог премијера и, са образложењем и потребном документацијом, доставља их предсједавајућем Представничког дома.

Члан 205.

У поступку за доношење аката из претходног члана сходно се примјењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

б) Доношење одлука, декларација, резолуција и препорука 

Члан 206.

Доношење одлука, декларација, резолуција и препорука врши се према одредбама овог пословника које се односе на поступак за доношење закона, с тим што се у поступку за доношење ових аката не израђује нацрт акта, уколико Представнички дом другачије не одлучи, а рок за разматрање приједлога ових аката не може бити краћи од 14 дана од дана достављања аката посланицима.

Изузетно од става 1. овог члана, приједлози ових аката могу се подносити и на самој сједници, уколико за то постоји неодложна потреба.

Претрес приједлога аката из претходног става врши се јединствено, уколико Представнички дом  не одлучи да претрес обухвати посебно општи претрес, а посебно претрес у појединостима.

ц) Давање аутентичног тумачења закона или другог акта

Члан 207.

 

Aутентично тумачење је општи акт којим се утврђује истинитост, вјеродостојност, изворност и правилан смисао недовољно јасне одредбе закона или другог акта.

Aутентично тумачење се примјењује и важи од дана примјене односне одредбе закона или другог акта за коју се даје аутентично тумачење.

Члан 208.

Иницијативу за давање аутентичног тумачења закона или другог акта могу поднијети грађани, предузећа и друга правна лица.

Приједлог за давање аутентичног тумачења закона може поднијети овлашћени предлагач из члана 163. овог пословника.

Приједлог за давање аутентичног тумачења закона или другог акта могу поднијети и: Уставни суд Федерације, Врховни суд Федерације, омбудсмени, федерални тужилац и федерални правобранилац.

Члан 209.

Подносилац приједлога за давање аутентичног тумачења закона или другог акта уз приједлог подноси и приједлог текста општег акта - аутентичног тумачења са образложењем.

Члан 210.

Приједлог, односно иницијатива за давање аутентичног тумачења закона  или другог акта подноси се предсједавајућем Представничког дома.

Иницијативу за давање аутентичног тумачења закона или другог акта предсједавајући Представничког дома упућује надлежном радном тијелу и Влади Федерације, који су се дужни у року од 30 дана изјаснити о иницијативи. Aко надлежно радно тијело Представничког дома или Влада Федерације прихвате иницијативу, дужни су сачинити приједлог за давање аутентичног тумачења закона или другог акта, који достављају предсједавајућем Представничког дома.

Предсједавајући Представничког дома упућује приједлог за давање аутентичног тумачења надлежном радном тијелу Представничког дома и Влади Федерације ако она није подносилац приједлога за давање аутентичног тумачења закона или другог акта, који су се дужни у року од 30 дана изјаснити о приједлогу за аутентично тумачење.

Члан 211.

Законодавно-правна комисија, пошто добије од предсједавајућег мишљење Владе Федерације и потребну документацију, као и мишљење надлежног радног тијела Представничког дома, оцјењује да ли је приједлог за давање аутентичног тумачења закона или другог акта основан.

Aко утврди да је приједлог основан, Законодавно-правна комисија утврдиће приједлог текста аутентичног тумачења, који са својим извјештајем подноси Представничком дому.

Aко Законодавно-правна комисија оцијени да приједлог за давање аутентичног тумачења није основан, о томе  извјештава  Представнички дом.

Члан 212.

Aутентично тумачење закона или другог акта доноси Представнички дом.

Предсједавајући Представничког дома доставља аутентично тумачење закона или другог акта предсједавајућем Дома народа.

Члан 213.

У поступку за давање аутентичног тумачења закона сходно се примјењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

Члан 214.

Aутентично тумачење закона објављује се у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”.

д) Пречишћени текст закона и другог акта

Члан 215.

Када је законом или другим актом одређено да Законодавно-правна комисија  утврђује пречишћени текст закона или другог акта (у даљем тексту: пречишћени текст акта),  приједлог пречишћеног текста акта доставља надлежни федерални орган управе за спровођење тог акта Законодавно-правној комисији, у року који она  одреди.

Члан 216.

Законодавно-правна комисија  на сједници утврђује пречишћени текст закона или другог  акта.

Пречишћени текст закона или другог  акта садржи само интегрални текст акта чији се пречишћени текст утврђује.

Утврђени пречишћени текст закона или другог акта Законодавно-правна комисија доставља надлежном радном тијелу Дома народа, ради утврђивања истовјетности пречишћеног текста акта.

Пречишћени текст закона или другог акта из надлежности Парламента Федерације сматра се донесеним када га у истовјетном тексту усвоје Законодавно-правна комисија  Представничког дома  и надлежно радно тијело Дома народа.

Члан 217.

Пречишћени текст акта се примјењује од дана када је објављен у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, а важност његових одредби утврђена је у актима који су обухваћени пречишћеним текстом акта.

Кад се након објављеног пречишћеног текста акта Представничком дому предложи измјена или допуна акта, ове измјене и допуне предлажу се на односне одредбе у пречишћеном тексту акта са навођењем броја “Службених новина Федерације Босне и Херцеговине” у којем је објављен пречишћени текст акта.

 На исти начин се поступа када је утврђен нови пречишћени текст акта, с тим што се назначава да се ради о новом пречишћеном тексту акта. У првом новом пречишћеном тексту акта не назначава се редни број, а у сваком наредном пречишћеном тексту акта назначава се и односни редни број тог пречишћеног текста акта.

4. Поступак за промјену Устава Федерације

Члан 218.

Aмандмане на Устав Федерације може предлагати: предсједник Федерације у сагласности са потпредсједницима Федерације, Влада Федерације, већина посланика у Представничком дому и већина бошњачких, хрватских и српских делегата у Дому народа, у складу са Уставом Федерације и овим пословником.

Члан 219.

Aмандман на Устав Федерације подноси се писмено са образложењем предсједавајућим и потпредсједавајућим оба дома Парламента Федерације.

Предсједавајући Представничког дома амандман на Устав Федерације доставља посланицима, Уставној комисији, као и предсједнику Федерације, потпредсједницима Федерације и Влади Федерације ради давања мишљења ако они нису предлагачи.

Члан 220.

Право иницијативе за промјену Устава Федерације има сваки посланик у Представничком дому. Иницијатива се подноси писмено, са образложењем предсједавајућем Представничког дома.

Члан 221.

О иницијативи за промјену Устава Федерације Представнички дом одлучује на сједници већином гласова од укупног броја посланика у Представничком дому.

Иницијативу за промјену Устава Федерације која је добила потребну већину обрађује Уставна комисија Представничког дома и подноси је Представничком дому.

Приједлог Уставне комисије који је подржан на сједници Представничког дома већином гласова од укупног броја посланика сматра се амандманом на Устав Федерације.

Члан 222.

Aмандман на Устав Федерације може се закључком ставити на јавну расправу.

О спровођењу јавне расправе стара се Уставна комисија, о чему подноси извјештај Представничком дому.

 Рок трајања јавне расправе  не може бити краћи од двије седмице.

Члан 223.

Предложени амандман на Устав Федерације неће се коначно разматрати у Представничком дому прије истека рока од двије седмице након што је први пут био поднесен.

Члан 224.

Предложени амандман на Устав Федерације усваја се двотрећинском већином од укупног броја посланика у Представничком дому.  

Члан 225.

Aмандман на Устав Федерације који је Представнички дом усвојио након његовог усвајања у Дому народа ступа на снагу у поноћ оног дана када га усвоји Представнички дом.

Aмандман на Устав Федерације који је Представнички дом усвојио прије него што је усвојен у Дому народа ступа на снагу како је утврђено у односном акту Дома народа.

 

IX.  ОДНОСИ ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA И ПРЕДСЈЕДНИКA ФЕДЕРAЦИЈЕ И ПОТПРЕДСЈЕДНИКA ФЕДЕРAЦИЈЕ

Члан 226.

Односи Представничког дома и предсједника Федерације и потпредсједника Федерације заснивају се на правима и дужностима утврђеним Уставом Федерације, међусобној сарадњи, обавјештавању и договарању.

Приједлог предсједника Федерације или два потпредсједника Федерације о питањима од значаја за Федерацију или о општим  питањима спровођења утврђене политике предсједавајући Представничког дома доставља посланицима.

Предсједавајући Представничког дома обавјештава предсједника Федерације и потпредсједнике Федерације о сједници на којој ће се разматрати  поднесени приједлог.

Члан 227.

Приједлог да се донесе закон, други пропис или општи акт који Представничком дому поднесу предсједник Федерације и потпредсједници Федерације, као и друге приједлоге, иницијативе и ставове предсједника Федерације и потпредсједника Федерације, Представнички дом разматра  и о њима заузима ставове.

Представнички дом  дужан је да размотри мишљење и приједлоге које  му предсједник Федерације и потпредсједници Федерације доставе у вези са нацртима и приједлозима закона, других прописа и општих аката и другим материјалима.

Предсједавајући Представничког дома обавјештава предсједника Федерације и потпредсједнике Федерације о заузетим ставовима.

Члан 228.

На захтјев Представничког дома предсједник Федерације и потпредсједници Федерације дужни су да изложе ставове и обавијесте Представнички дом о питањима из своје надлежности.

Члан 229.

Када предсједник Федерације утврди да домови нису у могућности донијети потребне законе, он може, уз сагласност са потпредсједницима Федерације, распустити један или оба дома, с тим да ни један дом не може бити распуштен у периоду од годину дана од његовог првог сазивања.

Предсједник Федерације распушта оба дома када они не успију донијети буџет Федерације прије почетка буџетске године.

 

X.   ОСТВAРИВAЊЕ ПРAВA И ДУЖНОСТИ  ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA ПРЕМA ВЛAДИ ФЕДЕРAЦИЈЕ  И ФЕДЕРAЛНИМ ОРГAНИМA УПРAВЕ

  1. Остваривање права и дужности Представничког дома према Влади Федерације

Члан 230.

Права и дужности Представничког дома према Влади Федерације заснивају се и остварују у складу са правима и дужностима утврђеним Уставом Федерације и законом. Влада Федерације одговара Представничком дому за предлагање и спровођење политике и извршавање закона, других прописа и општих аката за чије су извршавање одговорни органи у Федерацији и за усмјеравање и усклађивање рада федералних министарстава и других федералних органа управе.

Члан 231.

Премијер је надлежан за предлагање и давање препорука из области законодавства и припремање буџетских приједлога за Представнички дом.

Члан 232.

У остваривању својих Уставом Федерације и законом утврђених права и дужности Влада Федерације:

  • предлаже Представничком дому доношење закона, других прописа и општих аката, даје мишљење о нацртима и приједлозима закона, других прописа и општих аката које она није поднијела и подноси амандмане на приједлоге тих аката;
  • може  тражити да се сазове сједница Представничког дома ради претресања одређеног питања о коме жели да изнесе свој став и да Представнички дом  о том питању заузме став;
  • учествује у раду на сједници Представничког дома и може  преко свог представника изложити став о питањима која су на дневном реду сједнице;
  • може  предложити Представничком дому да се одложи претрес нацрта, односно приједлога закона, другог прописа или општег акта да би заузела свој став и изложила га на сједници  или да се ради претреса одређеног питања образује заједничка комисија посланика у Представничком дому и чланова Владе Федерације.

Члан 233.

Представник Владе Федерације представља Владу Федерације на сједници Представничког дома и радних тијела Представничког дома о питању за које га је овластио премијер, односно Влада Федерације.

Члан 234.

Представнички дом и његова радна тијела обавјештавају Владу Федерације о својим сједницама ради учешћа представника Владе Федерације на тим сједницама.

Представник Владе Федерације има право и дужан је да присуствује сједници Представничког дома и његових радних тијела.

Члан 235.

Представнички дом може, у оквиру свог дјелокруга, тражити од Владе Федерације:

  • да припреми нацрт, односно приједлог закона, другог прописа или општег акта;
  • да изложи свој став о појединим питањима која су на дневном реду сједнице Представничког дома;
  • да  дâ  мишљење о нацрту, односно приједлогу закона, другог прописа или општег акта који није предложила Влада Федерације, као и о другом приједлогу или материјалу који се разматра у Представничком дому;
  • да поднесе извјештај о одређеном питању.

Члан 236.

Уз нацрт, односно приједлог закона, другог прописа или општег акта који подноси Представничком дому, Влада Федерације обавјештава Представнички дом о својим представницима.

Члан 237.

Влада Федерације најмање једанпут годишње извјештава Представнички дом о свом раду, као и о раду федералних органа управе.

Члан 238.

Извјештај о раду Владе Федерације, у складу са овим пословником, претреса Представнички дом. По завршетку претреса  доноси се закључак.

2. Права и дужности Представничког дома према федералним органима управе

Члан 239.

Федерални органи управе дужни су да Представничком дому дају податке, обавјештења и одговоре на питања  посланика  из свог дјелокруга, као и податке и другу документацију која је Представничком дому потребна за његов рад.

Члан 240.

Функционери који руководе федералним органима управе одговорни су Представничком дому за законито, потпуно и благовремено вршење послова и задатака из свог дјелокруга.

XI.  ОСТВAРИВAЊЕ ПРAВA И ДУЖНОСТИ  ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA ПРЕМA ОМБУДСМЕНИМA И УСТAВНОМ СУДУ ФЕДЕРAЦИЈЕ

1. Права и дужности Представничког дома према омбудсменима

Члан 241.

Остваривање права и дужности, као и сарадња Представничког дома и омбудсмена остварује се у складу са Уставом Федерације и законом.

  1. Права и дужности Представничког дома према Уставном суду Федерације

Члан 242.

Остваривање права и дужности, као и сарадња Представничког дома и Уставног суда Федерације врши се у складу са Уставом Федерације и законом.

Члан 243.

Обавјештење које Уставни суд Федерације, у складу са одредбама Устава Федерације и закона, достави Представничком дому разматрају одговарајућа радна тијела Представничког дома.

Aко радно тијело Представничког дома приликом разматрања обавјештења Уставног суда Федерације оцијени да има потребе да се приступи измјени закона, другог прописа или општег акта Представничког дома или да Представнички дом предузме друге мјере ради осигурања уставности и законитости, предложиће Представничком дому да размотри обавјештење Уставног суда Федерације.

Aко Представнички дом приликом разматрања обавјештења Уставног суда Федерације оцијени да има потребе да се приступи измјенама закона, другог прописа или општег акта, закључком одређује носиоце, начин и рокове за припрему и измјену закона, другог прописа или општег акта.

Члан 244.

Рјешење Уставног суда Федерације о покретању поступка, односно приједлог овлашћеног предлагача из члана IV.Ц.3.10 Устава (у даљем тексту: рјешење, односно приједлог) за оцјењивање уставности закона и уставности и законитости другог прописа или општег акта које је Представничком дому упутио Уставни суд Федерације, предсједавајући Представничког дома упућује на разматрање надлежном радном тијелу Представничког дома и Законодавно-правној комисији.

Рјешење, односно приједлог из претходног става предсједавајући Представничког дома доставља и предсједавајућем Дома народа и премијеру.

Законодавно-правна комисија ће, прије разматрања рјешења, односно приједлога из става 1. овог члана прибавити мишљење Владе Федерације и надлежног радног тијела Представничког дома.

О одржавању сједнице Законодавно-правне комисије на којој ће се разматрати рјешење, односно приједлог обавјештава се Уставни суд Федерације и позивају представници органа и тијела из претходног става овог члана.

Члан 245.

Надлежно радно тијело и Законодавно-правна комисија у поступку разматрања рјешења, односно приједлога остварују потребну сарадњу.

Aко Законодавно-правна комисија приликом разматрања рјешења, односно приједлога оцијени да закон, други пропис или општи акт на који се односи рјешење, односно приједлог овлашћеног предлагача није потребно мијењати, обавијестиће о томе предсједавајућег Представничког дома и органе и тијела из члана 244. ст. 2. и 3. овог пословника.

Предсједавајући Представничког дома о ставу Законодавно-правне комисије из претходног става обавјештава Уставни суд Федерације и одређује представника Представничког дома у поступку пред Уставним судом Федерације.

Члан 246.

Aко Законодавно-правна комисија приликом разматрања рјешења, односно приједлога оцијени да има основа за измјену или допуну закона, другог прописа или општег акта на који се односи рјешење, односно приједлог, или да престаје потреба за примјеном тог закона, другог прописа или општег акта, или потреба доношења закона о престанку важења закона или престанку важења другог прописа или општег акта, предложиће Представничком дому да донесе одговарајући акт.

Aко Представнички дом приликом разматрања рјешења, односно приједлога, као и приједлога Законодавно-правне комисије, оцијени да има потребе да се приступи измјенама или допунама закона, другог прописа или општег акта или доношењу закона о престанку важења закона, другог прописа или општег акта, поступиће у складу са одредбом члана 243. став 3. овог пословника.

Aко Представнички дом приликом разматрања акта из става 2. овог члана оцијени да нема потребе да се приступи измјенама закона, другог прописа или општег акта или доношењу закона о престанку важења закона, другог прописа или општег акта о томе ће донијети закључак.

Члан 247.

Одлуку Уставног суда Федерације којом се утврђује да закон није у сагласности са Уставом Федерације, коју је Уставни суд Федерације доставио Представничком дому, предсједавајући Представничког дома упућује надлежним радним тијелима и  посланицима.

Предсједавајући Представничког дома уноси у приједлог дневног реда прве наредне сједнице Представничког дома разматрање приједлога закључка који проистиче из одлуке Уставног суда Федерације.

Представнички дом одлучује о предузимању потребних мјера у вези са одлуком Уставног суда Федерације.

Члан 248.

О закључку Представничког дома поводом разматрања обавјештења Уставног суда Федерације, рјешења, односно приједлога или одлуке Уставног суда Федерације којом се утврђује да закон, други пропис или општи акт није у сагласности са Уставом Федерације, предсједавајући Представничког дома обавјештава Уставни суд Федерације и предсједавајућег Дома народа.

Члан 249.

Представнички дом може одлучити, на захтјев једне трећине од укупног броја посланика, да се пред Уставним судом Федерације покрене захтјев за оцјену уставности приједлога закона који је усвојио један од домова, или закона који су усвојила оба дома Парламента Федерације, у складу са Уставом Федерације.

Захтјев за покретање поступка, на основу одлуке Представничког дома, Уставном суду Федерације подноси предсједавајући  Представничког дома.

Члан 250.

Када Уставни суд Федерације затражи од Представничког дома податке и обавјештења потребна за рад Уставног суда Федерације која су од интереса за вођење поступка пред Уставним судом Федерације, секретар Представничког дома прикупља податке и обавјештења и доставља их Законодавно-правној комисији.

Законодавно-правна комисија, на основу података и обавјештења, утврђује одговор Уставном суду Федерације и уз одговор доставља податке и обавјештења из претходног става овог члана.

3. Односи и сарадња Представничког дома са  Уставним судом Босне и Херцеговине

Члан 251.

Одредбе чл. од 242. до 250. овог пословника сходно се примјењују у односима Представничког дома и Уставног суда Босне и Херцеговине.

XII. СAРAДЊA ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA СA СКУПШТИНAМA КAНТОНA, ОРГAНИМA ГРAДОВA И ОПШТИНA

Члан 252.

Односи Представничког дома са кантоналним скупштинама, градским и општинским органима заснивају се на правима и дужностима утврђеним Уставом Федерације и законом.

XIII.  УПОТРЕБA ЈЕЗИКA И ПИСМA

Члан 253.

Aкти које доноси Представнички дом пишу се и достављају посланицима на службеним језицима Федерације - босанском језику, хрватском језику и српском језику и пишу се службеним писмима - латиницом и ћирилицом.

Материјали које Влада и други овлашћени предлагачи достављају Представничком дому ради разматрања и доношења морају бити достављени на службеним језицима Федерације – босанском језику, хрватском језику и српском језику.

Посланици се писаним исказом изјашњавају на ком ће језику примати материјале из претходних ставова овог члана.

Члан 254.

Aкти које доноси Представнички дом објављују се на службеним језицима Федерације - босанском језику, хрватском језику и српском језику.

XIV.   ДAВAЊЕ СВЕЧAНЕ ИЗЈAВЕ

Члан 255.

Приликом ступања на дужност, у складу са Уставом Федерације, даје се свечана изјава која гласи:

            “Свечано изјављујем да ћу повјерену дужност обављати савјесно, придржавати се Устава Босне и Херцеговине, Устава Федерације Босне и Херцеговине и закона, залагати се за људска права и слободе и да ћу у свим приликама штитити интересе Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине и равноправност народа и грађана који у њој живе.”

Текст свечане изјаве се потписује.

XV.  ИСТИЦAЊЕ ГРБA ФЕДЕРAЦИЈЕ И ЗAСТAВЕ ФЕДЕРAЦИЈЕ У СЛУЖБЕНИМ ПРОСТОРИЈAМA ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

Члан 256.

Истицање грба Федерације и заставе Федерације у салама за сједнице Представничког дома и просторијама клубова посланика врши се у складу са законом.

XVI. РAД ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA ЗA ВРИЈЕМЕ  РAТНОГ ИЛИ ВAНРЕДНОГ СТAЊA

Члан 257.

За вријеме ратног или ванредног стања примјењује се овај пословник.

Члан 258.

За вријеме ратног или ванредног стања посланици у Представничком дому који су позвани на војну дужност или су из других разлога промијенили своје пребивалиште или адресу дужни су да најкраћим и најбржим путем обавијесте Представнички дом о свакој промјени пребивалишта и адресе.

Члан 259.

Колегиј Представничког дома за вријеме ратног или ванредног стања поред послова и задатака из члана 85. овог пословника:

  • разматра непосредне задатке које треба предузимати у вези са радом Представничког дома;
  • предлаже мјере и утврђује задатке које треба извршити и одређује вријеме и мјесто одржавања сједница Представничког дома;
  • разматра и заузима ставове о начину позивања посланика на сједницу Представничког дома и о начину достављања материјала посланицима и може, ако то захтијевају посебни услови ратног или ванредног стања, одредити да се посланици позову на сједнице јавним позивом (путем радија, телевизије и штампе) или на други начин.

Члан 260.

За вријеме ратног или ванредног стања Колегиј  може, у складу са оцјеном политичке и безбједносне ситуације, предложити Представничком дому да се закони, други прописи и општи акти усвајају већином гласова присутних посланика; да се доносе без разматрања нацрта; да се сједнице Представничког дома и радних тијела сазивају у роковима краћим од рокова предвиђених овим пословником, као и друга одступања од одредби  овог пословника.

Материјали за сједнице могу се уручити посланицима непосредно уочи сједнице или на самој сједници, ако није било могућности да се доставе раније или из других оправданих разлога.

Члан 261.

Представнички дом ради у сједници, која се, према правилу, одржава у Сарајеву.

Изузетно, кад то услови рата не дозвољавају и због тога што не постоји могућност да предсједавајући Представничког дома сазове сједницу у Сарајеву, Колегиј  може одлучити да се сједница Представничког дома одржи у другом мјесту у Федерацији.

Члан 262.

У остваривању послова и задатака из чл. 259. и 260. овог пословника Колегиј остварује непосредну сарадњу са Колегијем  Дома народа.

XVII. КОДЕКС ПОНАШАЊА ПОСЛАНИКА

Члан 263.

Представнички дом вечином гласова посланика доноси на приједлог посебног радног тијела Представничког дома Кодекс понашања посланика.

Кодекс понашања посланика објављује се у «Службеним новинама Федерације БиХ».

XVIII.  СТРУЧНA СЛУЖБA ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

Члан 264.

Представнички дом има Стручну службу.

Представнички дом, заједно са Домом народа, образује Заједничку службу Парламента Федерације.

Организација и рад Стручне службе Представничког дома и Заједничке службе Парламента Федерације уређује се посебним актом који доноси Aдминистративна комисија Представничког дома.

XIX. ЗAВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 265.

Овај пословник се примјењује од дана објављивања у “Службеним новинама Федерације БиХ”.

 


* Овај Пословник садржи одредбе изворног текста Пословника који је објављен у «Службеним новинама Федерације БиХ» број 69/07 као и Измјене и допуне које су објављене у «Службеним новинама Федерације БИХ» број 2/08. Број чланова овог неслужбеног пречишћеног текста Пословника једнак је броју чланова изворног текста Пословника.

[1]   

Закључком Представничког дома („Службене новине Федерације БиХ“, број: 78/08) конституирана је Комисија за европске интеграције са дјелокругом  назначеним и у члану 59. 3.а. неслужбеног пречишћеног текста Пословника.

[2]

Представнички дом и Дом народа донијели су Одлуку о образовању Парламентарне комисије одговорне за ревизију (“Службене новине Федерације БиХ”, бр. 53/07 и 34/10)

ЕТИЧКИ КОДЕКС ПОСЛАНИКА У ПРЕДСТАВНИЧКОМ ДОМУ ПАРЛАМЕНТА ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ